Respiratorna acidoza

Respiratorna acidoza je stanje koje obeležava primarni skok PCO2 sa ili bez kompenzacijskog skoka HCO3; pH je obično snižen, ali zna biti gotovo normalan. Uzroci leže u hipoventilaciji zbog promena CNS–a, pluća ili jatrogenih razloga. Acidoza može biti akutna ili hronična. Hronični oblik je asimptomatski, ali akutno stanje ili pogoršanje prate glavobolje, smetenost i somnolencija. Javljaju se tremor, mioklonički grčevi i grubi tremor šaka. Dijagnoza je klinička uz potvrdu elektrolita i gasne analize. Leči se osnovna bolest, često uz primenu kiseonika (O2) i primjenu mehaničke ventilacije.

Respiratornoj acidozi je svojstveno nakupljanje CO2 (hiperkapnija) zbog smanjene učestalosti i/ili dubine disanja (hipoventilacija). Uzroci hipoventilacije uključuju stanja koja potiskuju respiratorni centar, slabe neuromišićni prenos ili snagu mišića, kao i opstruktivne, restriktivne i parenhimne bolesti pluća. Hipoventilaciju tipično prati hipoksija (nedovoljna zasićenost kiseonikom).

Respiratorna acidoza može biti akutna ili hronična. Razlikuju se po stepenu metaboličke kompenzacije; u početku je višak CO2 nedovoljno puferiran, ali za 3–5 dana bubrezi znatno povećavaju reapsorpciju HCO 3.

Klinička slika

Simptomi zavise od brzine i od stepena skoka PCO2 jer su odraz visokog nivoa CO2 u CNS–u (nizak pH CNS–a; CO2 lako prolazi hematoencefalnu barijeru) i prateće hipoksemije.

Akutna respiratorna acidoza

Akutna respiratorna acidoza (ili akutno pogoršanje) uzrokuje glavobolju, smetenost, teskobu, pospanost i stupor (CO2 narkoza). Usporeni razvoj stabilne respiratorne acidoze se obično dosta dobro podnosi (npr. u HOBP – hronična opstruktivna bolest pluća), ali bolesnici mogu imati ispade memorije, smetnje u spavanju s dnevnim dremežom i promenama ličnosti. Javljaju se poremećaji hoda i držanja, tremor, slabljenje dubokih refleksa, mioklonički grčevi, grubi tremor šaka poput onoga uz portalnu encefalopatiju (“lepršajući” tremor = asteriksija) kao i edem papile vidnog živca.

Dijagnoza i lečenje

Prepoznavanje respiratorne acidoze i primerene bubrežne kompenzacije opisano se temelji na nalazima gasne analize arterijske krvi i elektrolita u serumu. Uzroci su većinom vrlo očigledni. Jednostavno izračunavanje alveolarno–arterijskog gradijenta O2 [udahnuti PO2 – (arterijski PO2 + 5/4 arterijskog PCO2)] pomaže u razlikovanju plućnih od vanplućnih stanja; normalni gradijent praktički isključuje pneumopatiju.

Lečenje se odvija na osiguranju primerene ventilacije pomoću endotrahealne intubacije ili neinvazivnog asistiranog disanja na pozitivni pritisak. Obično je potrebna samo adekvatna ventilacija, ali hronična se hiperkapnija mora ispravljati polako, kroz više sati, jer prebrzo obaranje PCO2 može uzrokovati posthiperkapnijsku alkalozu prebačaja zbog dugotrajnog kompenzacijskog zadržavanja bikarbonata; nagli porast moždanog pH izaziva konvulzije i vodi u letalni ishod. Treba usput nadoknaditi i sve manjkove K+ i Cl.

Davanje NaHCO3 je mahom kontraindikovano jer HCO3 može povisiti PCO2 u serumu ali teško prolazi hematoencefalnu barijeru, pa serumski pH zna porasti bez promena moždanog pH. Izuzetak bi mogao biti teški bronhospazam, kada HCO3 popravlja osetljivost glatkih mišića dušnica na β–antagoniste.

TESTIRANJA

AMQAT analiza zdravstvenog stanja – neinvazivna metoda ranog otkrivanja potencijalnih opasnih oboljenja. Međutim, u zavisnosti od Vaših simptoma i ostalih informacija koje Vaš lekar prikupi, mogu se obaviti dodatni testovi. Ako imate dijabetes, nivo glukoze i ketona se može testirati. Ako ste uzeli etilen glikol ili metilen, možda ćete proći test osmolalnosti iz uzorka jutarnjeg urina ili tokom 24-časovne diureze.

OSTAVI KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *