Dijabetičke neuropatije su nervni poremećaji koji mogu uticati na osobe sa dijabetesom. One se češće javljaju kod ljudi sa dugotrajno visokim nivoom šećera u krvi.

Postoji nekoliko različitih dijabetičkih neuropatija i to:

• Periferna neuropatija. Ovo je najčešći tip. Utiče na najduže nerve u telu. Ovi nervi su deo perifernog nervnog sistema, a čine mrežu nerava koji prenose signale iz Vašeg mozga i kičmene moždine do ostatka Vašeg tela i nazad. Najčešći simptomi periferne neuropatije su utrnulost ili bol u stopalima i potkolenicama, zatim osećaje pečenja, žarenja i toplote.
• Autonomna neuropatija. Ova neuropatija oštećuje skupove nerava koji kontrolišu Vaše nesvesne telesne funkcije. Može uticati na varenje, cirkulaciju i seksualnu funkciju.
• Lokalizovani nervni ispadi (fokalna neuropatija). Nerv koji kontroliše jedan mišić može izgubiti svoju funkciju. Na primer, fokalna neuropatija može izazvati probleme sa pokretima očiju koji rezultiraju dvostrukim vidom ili može izazvati spuštanje jednog obraza.

Dijabetičke neuropatije se javljaju i kod dijabetesa tipa 1 i tipa 2. Najčešći su kod ljudi čiji nivo glukoze (šećera) u krvi nije dobro kontrolisan.

Dijabetičke neuropatije mogu se javiti kod ljudi koji su kratko vreme imali dijabetes. Ali najverovatnije će uticati na one koji imaju bolest više od jedne decenije. Takođe je češći kod ljudi starijih od 40 godina. Ljudi sa dijabetesom koji puše su posebno u opasnosti.

Dijabetička neuropatija je rezultat nekoliko promena na nervima. Stalno visoka koncentracija šećera u krvi koja okružuje nervne ćelije definitivno igra ulogu. Nervne ćelije moraju prilagoditi svoj unutrašnji sadržaj šećera da bi bio u ravnoteži sa okolinom. Da bi to uradile, nervne ćelije prave i skladište sorbitol. Sorbitol može postepeno oštetiti nervne ćelije.

Oštećenje krvnih sudova takođe doprinosi dijabetičkoj neuropatiji. Kada su krvni sudovi koji hrane nervne ćelije oštećeni, nervi možda neće dobiti dovoljno kiseonika i ishrane.

Simptomi

Većina ljudi koji imaju dijabetes 25 godina imaju neki oblik neuropatije. Simptomi zavise od specifične vrste neuropatije.

• Periferna neuropatija (polineuropatija). Ovaj oblik neuropatije izaziva simptome u udovima, posebno u potkolenicama i stopalima. Simptomi mogu uključivati:
  • utrnulost
  • peckanje
  • oštar ili pekući bol
  • preosetljivost na dodir
  • problemi u ravnoteži ili koordinaciji.

Ako su vam stopala utrnula, možda niste svesni kada cipele ne pristaju kako treba. To može dovesti do stvaranja kalusa. Ova zadebljana područja kože mogu se vremenom pokvariti. Mogu se pretvoriti u otvorenu ranu (čir / ulkus) koja se može inficirati, što dalje vodi ka nekrozi (odumiranju tkiva), dok se nelečeni slučajevi najčešće završavaju gangrenom i amputacijama.

• Autonomna neuropatija. Simptomi autonomne neuropatije variraju, te zavise od toga koje od Vaših automatskih telesnih funkcija su izgubile normalnu kontrolu nerava. Može doći do bilo kog od sledećih problema:
  • Nepotpuno pražnjenje bešike (inkontinencija mokraće). Ovo može dovesti do češćeg mokrenja. Urinarne infekcije mogu biti problem, kao i delimični ili potpuni gubitak voljne kontrole bešike.
  • Problemi sa seksualnim funkcijama. Problemi sa erekcijom, ejakulacijom i seksualnim nagonom su česti.
  • Problemi sa stomakom i crevima. Sporo pražnjenje želuca može izazvati mučninu, povraćanje ili nadimanje. Normalno ritmično stiskanje tankog i debelog creva može biti sporo ili nepravilno, izazivajući zatvor ili dijareju. Gutanje može postati teško. Moguć je gubitak kontrole nad pražnjenjem creva.
  • Vrtoglavica kada stojite. Obično se vaše srce ubrzava da pumpa malo brže i jače kada stojite. Arterije pomažu u održavanju stabilnog krvnog pritiska prilagođavanjem pritiska njihovih mišićnih zidova i Vaše srce i arterije se oslanjaju na nervne signale da bi znali kada treba izvršiti ova prilagođavanja. Ovi signali mogu biti neuspešni kod dijabetesa, uzrokujući pad krvnog pritiska kada ustanete, što uzrokuje stanje koje medicina naziva ortostatska hipotenzija. Glavni simptom je vrtoglavica pri stajanju. Mogli biste se onesvestiti ako ne sedite ili ne legnete kada se pojavi vrtoglavica.
• Fokalna neuropatija. Simptomi će se razlikovati u zavisnosti od toga koji je nerv zahvaćen. Na primer, imali biste:
  • dvostruki vid (med. „diplopija“ ) — ako je to jedan od nerava koji kontroliše pokrete mišića pričvršćenih za oko
  • spušteni obraz i nemogućnost zatvaranja oka na istoj strani lica (Belova paraliza) — ako je u pitanju facijalni nerv (sedmi kranijalni nerv – med. „nervus facialis“)
  • iznenadna slabost u skočnom zglobu (pad stopala) — ako je u pitanju peronealni nerv (med. nervus peroneus – grana išijadičnog nerva koja kontroliše kretanje stopala).
• Radikulopatija. Oštećenje nerva koje počinje u kičmenoj moždini i izlazi između pršljenova (kosti koje okružuju i štite kičmenu moždinu) naziva se radikulopatija. Može izazvati bol u bilo kom delu tela. Kada je oštećeni nerv onaj koji ide do ruke ili noge, to može izazvati slabost mišića u zahvaćenom ekstremitetu.

Dijagnoza

Vaš lekar obično može da dijagnostikuje dijabetičku neuropatiju na osnovu Vašeg:

• medicinska istorija
• simptomi
• medicinski pregled.

Kada je potrebno, mogu se uraditi specijalizovanija ispitivanja, kao što su:

• Studije nervne provodljivosti (ENMG – med. elektroneuromiografija) proveravaju da li su nervni impulsi u rukama i nogama normalni. Elektromiografski testovi da vide koliko dobro se mišići ruku i nogu kreću kao odgovor na nervne signale. Ova dva testa se obično rade zajedno. Oni uključuju seriju trenutnih manjih strujnih udara kroz male igle ili jastučiće na koži.
• Ultrazvuk mokraćne bešike koji se izvodi odmah nakon mokrenja koristi se da se vidi da li Vaša bešika pravilno funkcioniše. Obično bi trebalo da bude vrlo malo urina u bešici nakon korišćenja toaleta.
• Studija pražnjenja želuca (želuca) testira koliko brzo se hrana kreće kroz Vaš stomak. U ovom testu jedete hranu koja sadrži malu količinu radioaktivnog materijala. Niz slika snima mašina koja detektuje radioaktivni signal. Nemogućnost pražnjenja stomaka jer oštećeni nervi ne mogu reći mišićima da se kontrahuju naziva se gastropareza.
• Vaš lekar će takođe možda želeti da uradi endoskopiju kako bi se uverio da ništa drugo ne izaziva gastroparezu. U endoskopiji, lekar provlači fleksibilnu cev sa kamerom na kraju kroz Vaša usta i pomera je da pogleda unutrašnjost Vašeg jednjaka, želuca i drugih abdominalnih struktura.
• Biopsija nerva podrazumeva uzimanje malog uzorka nerva koji se ispituje u laboratoriji. Ova metoda se koristi veoma retko.

Očekivano trajanje

Periferne i autonomne neuropatije su obično dugotrajni problemi. Fokalna neuropatija može trajati nekoliko meseci, ali može biti hronična.

Prevencija

Dijabetička neuropatija je uzrokovana abnormalno visokim nivoom glukoze u krvi. Stoga, dijabetičari mogu pomoći u sprečavanju neuropatije tako što drže nivo šećera u krvi pod dobrom kontrolom.

Pored toga, izbegavanje pušenja može pomoći u sprečavanju ili odlaganju neuropatija.

Tretman

Lečenje dijabetičke neuropatije se fokusira na:

• stroža kontrola glukoze u krvi
• ublažavanje bola
• redovni program vežbanja za sagorevanje glukoze i izgradnju mišićne snage
• izbegavanje pušenja
• lekovi za lečenje autonomnih problema i sprečavanje infekcija bešike, uz moguću suplementaciju za dijabetes
• fizikalna terapija
• pažljiva briga o stopalima.

Zdrava ishrana i redovna vežba mogu da drže šećer u krvi pod kontrolom kod nekih ljudi sa dijabetesom. Za druge može biti potrebno lečenje jednim ili više lekova ili insulinom.

Da bi ublažio bol periferne neuropatije, vaš lekar može prvo da prepiše acetaminofen (Tilenol) ili nesteroidni antiinflamatorni lek (NSAID), kao što su ibuprofen ili naproksen.

Dijabetičari svakako mogu razmisliti i o kvantnoj analizi o kojoj možete pročitati klikom ovde, dok određene dodaci ishrani poput Aloe Vere može umnogome pomoći kod metaboličkih sidnroma ili drugih endokrinih poremećaja. Svakako se u svakom trenutku možete konsultovati sa našim lekarima putem kontakt forme.

Postoji mnogo drugih dostupnih lekova za smanjenje nervnog bola. Ovi uključuju:

• male doze tricikličnih antidepresiva, kao što su:
  • amitriptilin (Elavil)
  • nortriptilin (Aventil, Pamelor)
  • dezipramin (Norpramin)
• gabapentin (neurontin)
• pregabalin (Lirica)
• duloksetin (Cimbalta)
• venlafaksin (Effekor).

Vaš lekar vam takođe može preporučiti da utrljate kremu za ublažavanje bolova koja sadrži kapsaicin ili nanesite flaster sa lidokainom na bolno područje. Druge opcije uključuju izosorbid dinitrat topikalni sprej ili transkutanu električnu stimulaciju nerva (TENS) u kojoj deo kože prima male električne udare koji imaju za cilj da prekinu signale bola iz zahvaćenog područja. Takođe se preporučuje korišćenje MSM gela za utrljavanje u bolna mesta uz kombinaciju sa Aloe Firstom.

Ako imate gastroparezu, jedenje malih, čestih obroka sa niskim sadržajem masti i vlakana može pomoći. Vaš lekar može da vam prepiše metoklopramid (Reglan) da pomogne da se stomak isprazni.

Postoji mnogo dostupnih tretmana za zatvor i dijareju.

Da biste ublažili zatvor, pijte puno tečnosti i redovno vežbajte. Takođe možete uzeti:

• vlakna
• sredstva za povećanje i omekšavanje stolice, kao što su:
  • psilijum (Metamucil, Konsil)
  • metilceluloza (Citrucel)
• maziva za stolice, kao što su:
  • dokusat natrijum (Colace)
• klistirke.

Umereno koristite laksative. Prekomerna upotreba može dovesti do zavisnosti i pogoršati zatvor.

Za dijareju, Vaš lekar može da vam prepiše:

• vlakno
• sredstva za povećanje zapremine (koji pomažu da se tečna stolica promeni u meku čvrstu stolicu)
• loperamid (Imodium).

Ako imate slabo pražnjenje mokraćne bešike, vaš lekar će Vam pomoći da smanjite na minimum lekove koji mogu doprineti problemu nepotpunog pražnjenja bešike. Kateteri se mogu koristiti za pražnjenje bešike kada je neuropatija teška. Infekcije bešike koje zahtevaju antibiotike obično se javljaju kod ljudi sa abnormalnom funkcijom bešike.

Za erektilnu disfunkciju (med. impotencija), Vaš lekar može da vam prepiše:

• sildenafil (vijagra)
• vardenafil (Levitra)
• tadalafil (Cialis)
• avanafil (Stendra).

Drugi mogući tretmani za erektilnu disfunkciju uključuju

• vakuum cilindar sa ručnom pumpom
• injekcije u penis, leka koji podstiče erekciju
• implantat penisa.

Vrtoglavica kada stojite može se lečiti pijenjem više tečnosti. Lekovi koji povećavaju količinu soli i vode u telu takođe mogu pomoći.

Za sindrom karpalnog tunela mogu se preporučiti udlage, injekcija kortikosteroida ili operacija.

Ako periferna neuropatija utiče na Vaša stopala, trebalo bi da:

• perete noge svaki dan i pazite da se dobro osuši predeo između prstiju.
• pažljivo proverite stopala da li ima posekotina, rana ili otoka.
• nosite meke, čiste čarape i cipele koje dobro pristaju.
• nikad ne idete bosi.
• isečete nokte ravno da biste izbegli urastanje noktiju.
• nikada ne pokušavate sami da uklonite žuljeve ili bradavice. Uvek ih pokažite svom lekaru.

Kada pozvati lekara?

Obratite se svom lekaru ako razvijete nove ili pogoršanje simptoma neuropatije. Pozovite svog doktora kad god imate posekotinu ili ranu koja ne zarasta ili izgleda kao da je zaražena. Izuzetno je važno brzo reagovati na povrede i infekcije, ma koliko manje.

Prognoza

U većini slučajeva fokalne neuropatije, slabost mišića i/ili bol nestaju u roku od nekoliko meseci.

Periferne neuropatije su uporni problemi. Bol može trajati godinama. Neki ljudi smatraju da je simptome lakše tolerisati ako bolna područja izgube osećaj i utrnu. Međutim, potpuni gubitak osećaja povećava rizik od čireva na stopalima.

Izvor: originalni tekst na engleskom jeziku: ovde

Чланак Dijabetička neuropatija се појављује прво на FOREVER4Life.

Чланак Fizička aktivnost u dijabetesu се појављује прво на FOREVER4Life.

Dijabetes tipa 2 je oštećenje u načinu na koji telo reguliše i koristi šećer (glukozu) kao gorivo. Ovo dugoročno (hronično) stanje dovodi do toga da previše šećera cirkuliše u krvotoku. Na kraju, visok nivo šećera u krvi može dovesti do poremećaja cirkulacije, nervnog i imunološkog sistema.

Kod dijabetesa tipa 2, prvenstveno postoje dva međusobno povezana problema u radu. Vaš pankreas ne proizvodi dovoljno insulina – hormona koji reguliše kretanje šećera u ćelije – i ćelije slabo reaguju na insulin i unose manje šećera.

Dijabetes tipa 2 je nekada bio poznat kao dijabetes kod odraslih, ali dijabetes tipa 1 i tipa 2 mogu početi tokom detinjstva i odraslog doba. Tip 2 je češći kod starijih osoba, ali povećanje broja dece sa gojaznošću dovelo je do više slučajeva dijabetesa tipa 2 kod mlađih ljudi.

Ne postoji lek za dijabetes tipa 2, ali gubitak težine, dobra ishrana i vežbanje mogu vam pomoći da upravljate bolešću. Ako dijeta i vežbanje nisu dovoljni za kontrolu šećera u krvi, možda će vam trebati i lekovi za dijabetes ili insulinska terapija.

Simptomi

Znaci i simptomi dijabetesa tipa 2 se često razvijaju sporo. U stvari, možete godinama živeti sa dijabetesom tipa 2, a da to ne znate. Kada su prisutni znaci i simptomi, oni mogu uključivati sledeće simptome:

• Povećana žeđ
• Učestalo mokrenje
• Povećana glad, posebno želja za slatkom hranom
• Nenamerni gubitak težine
• Umor
• Zamagljen vid
• Rane koje sporo zarastu
• Česte infekcije
• Utrnulost ili peckanje u rukama ili stopalima
• Područja potamnele kože, obično u pazuhu i vratu (Acanthosis nigricans)

Kada posetiti doktora

Obratite se svom lekaru ako primetite bilo kakve znake ili simptome dijabetesa tipa 2.

Uzroci

Dijabetes tipa 2 je prvenstveno rezultat dva međusobno povezana problema:

• Ćelije mišića, masti i jetre postaju otporne na insulin. Pošto ove ćelije ne reaguju na normalan način sa insulinom, one ne unose dovoljno šećera.
• Pankreas nije u stanju da proizvede dovoljno insulina da kontroliše nivo šećera u krvi.

Tačno zašto se to dešava je nepoznato, ali prevelika težina i neaktivnost su ključni faktori koji doprinose.

Kako deluje insulin

Insulin je hormon koji dolazi iz žlezde koja se nalazi iza i ispod želuca (pankreasa). Insulin reguliše kako telo koristi šećer na sledeće načine:

• Šećer u krvotoku pokreće pankreas da luči insulin.
• Insulin cirkuliše u krvotoku, omogućavajući šećeru da uđe u vaše ćelije.
• Količina šećera u vašem krvotoku opada.
• Kao odgovor na ovaj pad, pankreas oslobađa manje insulina.

Uloga glukoze

Glukoza — šećer — je glavni izvor energije za ćelije koje čine mišiće i druga tkiva. Upotreba i regulacija glukoze uključuje sledeće:

• Glukoza dolazi iz dva glavna izvora: hrane i jetre.
• Glukoza se apsorbuje u krvotok, gde uz pomoć insulina ulazi u ćelije.
• Vaša jetra skladišti i proizvodi glukozu.
• Kada je nivo glukoze nizak, na primer kada niste jeli neko vreme, jetra razlaže uskladišteni glikogen u glukozu da bi održala nivo glukoze u normalnom opsegu.

Kod dijabetesa tipa 2, ovaj proces ne funkcioniše dobro. Umesto da se kreće u vaše ćelije, šećer se nakuplja u vašem krvotoku. Kako se nivo šećera u krvi povećava, beta ćelije koje proizvode insulin u pankreasu oslobađaju više insulina. Na kraju ove ćelije postaju oštećene i ne mogu da proizvedu dovoljno insulina da zadovolje potrebe tela.

Kod manje uobičajenog dijabetesa tipa 1, imuni sistem greškom uništava beta ćelije, ostavljajući telo sa malo ili bez insulina.

Faktori rizika

Faktori koji mogu povećati rizik od dijabetesa tipa 2 uključuju:

• Telesna masa. Prekomerna telesna masa ili gojaznost su glavni rizik.
• Distribucija masti. Skladištenje masti uglavnom u stomaku – umesto na bokovima i butinama – ukazuje na veći rizik. Vaš rizik od dijabetesa tipa 2 raste ako ste muškarac sa obimom struka iznad 102 centimetra ili žena čija je veličina veća od 89 centimetara.
• Neaktivnost. Što ste manje aktivni, veći je rizik. Fizička aktivnost pomaže u kontroli Vaše težine, koristi glukozu kao energiju i čini Vaše ćelije osetljivijim na insulin.
• Porodična istorija. Rizik od dijabetesa tipa 2 se povećava ako Vaš roditelj ili brat ili sestra imaju dijabetes tipa 2.
• Rasa i etnička pripadnost. Iako je nejasno zašto, ljudi određenih rasa i etničkih grupa – uključujući crnce, hispanoamerikance, Indijance i azijate, kao i stanovnike pacifičkih ostrva – imaju veću verovatnoću da razviju dijabetes tipa 2 nego belci.
• Nivo lipida u krvi. Povećani rizik je povezan sa niskim nivoom holesterola lipoproteina visoke gustine (HDL) — „dobrog“ holesterola — i visokim nivoima triglicerida.
• Starost. Rizik od dijabetesa tipa 2 raste kako starite, posebno nakon 35 godina.
• Predijabetes. Predijabetes je stanje u kome je nivo šećera u krvi viši od normalnog, ali nedovoljno visok da bi se mogao klasifikovati kao dijabetes. Ako se ne leči, predijabetes često napreduje u dijabetes tipa 2.
• Rizici u vezi sa trudnoćom. Vaš rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 se povećava ako ste razvili gestacijski dijabetes kada ste bili trudni ili ako ste rodili bebu tešku više od 4 kilograma.
• Sindrom policističnih ovarijuma. Sindrom policističnih jajnika – uobičajeno stanje koje karakterišu neredovni menstrualni ciklusi, višak rasta kose i gojaznost – povećava rizik od dijabetesa.
• Područja potamnjele kože (Acanthosis nigricans), obično u pazuhu i vratu. Ovo stanje često ukazuje na insulinsku rezistenciju.

Komplikacije

Dijabetes tipa 2 pogađa mnoge glavne organe, uključujući Vaše srce, krvne sudove, nerve, oči i bubrege. Takođe, faktori koji povećavaju rizik od dijabetesa su faktori rizika za druge ozbiljne hronične bolesti. Upravljanje dijabetesom i kontrola šećera u krvi mogu smanjiti rizik od ovih komplikacija ili koegzistirajućih stanja (komorbiditeti).

Potencijalne komplikacije dijabetesa i česte komorbiditete uključuju:

• Bolesti srca i krvnih sudova. Dijabetes je povezan sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, moždanog udara, visokog krvnog pritiska i sužavanja krvnih sudova (ateroskleroza).
• Oštećenje nerva (neuropatija) u udovima. Visok nivo šećera u krvi tokom vremena može oštetiti ili uništiti nerve, što dovodi do peckanja, utrnulosti, peckanja, bola ili eventualnog gubitka osećaja koji obično počinje na vrhovima prstiju na nogama ili prstima i postepeno se širi prema gore.
• Druga oštećenja nerava. Oštećenje nerava srca može doprineti nepravilnim srčanim ritmovima. Oštećenje nerava u sistemu za varenje može izazvati probleme sa mučninom, povraćanjem, dijarejom ili zatvorom. Kod muškaraca, oštećenje nerva može izazvati erektilnu disfunkciju.
• Oboljenje bubrega. Dijabetes može dovesti do hronične bolesti bubrega ili ireverzibilne završne bolesti bubrega, što može zahtevati dijalizu ili transplantaciju bubrega.
• Oštećenje očiju. Dijabetes povećava rizik od ozbiljnih očnih bolesti, kao što su katarakta i glaukom, i može oštetiti krvne sudove mrežnjače, potencijalno dovesti do slepila.
• Stanja kože. Dijabetes može da vas učini podložnijim problemima sa kožom, uključujući bakterijske i gljivične infekcije (apscesi kože, hidradenitis, celulitis, furunkuli, karbunkuli, impetigo)
• Sporo zarastanje rana. Ako se ne leče, posekotine i plikovi mogu postati ozbiljne infekcije, koje mogu loše zarastati. Teška oštećenja mogu zahtevati amputaciju prstiju, stopala ili noge.
• Oštećenje sluha. Problemi sa sluhom su češći kod osoba sa dijabetesom.
• Apneja u snu. Opstruktivna apneja u snu je uobičajena kod ljudi koji žive sa dijabetesom tipa 2. Gojaznost može biti glavni faktor koji doprinosi oba stanja. Nije jasno da li lečenje apneje u snu poboljšava kontrolu šećera u krvi.
• Demencija. Čini se da dijabetes tipa 2 povećava rizik od Alchajmerove bolesti i drugih poremećaja koji uzrokuju demenciju. Loša kontrola nivoa šećera u krvi povezana je sa bržim padom pamćenja i drugih veština razmišljanja.

Prevencija

Izbor zdravog načina života može pomoći u prevenciji dijabetesa tipa 2, a to je tačno čak i ako imate biološke rođake koji žive sa dijabetesom. Ako ste dobili dijagnozu predijabetesa, promene načina života mogu usporiti ili zaustaviti napredovanje dijabetesa.

Zdrav način života uključuje:

• Jesti zdravu hranu. Birajte hranu koja ima manje masti i kalorija i više vlakana. Fokusirajte se na voće, povrće i integralne žitarice.
• Postati aktivan. Ciljajte na 150 ili više minuta nedeljno umerene do snažne aerobne aktivnosti, kao što su brza šetnja, vožnja bicikla, trčanje ili plivanje.
• Gubljenje telesne mase. Gubitak skromne količine telesne mase i zadržavanje iste može odložiti progresiju od predijabetesa u dijabetes tipa 2. Ako imate predijabetes, gubitak od 7% do 10% telesne težine može smanjiti rizik od dijabetesa.
• Izbegavanje neaktivnosti tokom dužeg perioda. Dugo sedenje mirno može povećati rizik od dijabetesa tipa 2. Pokušajte da ustanete svakih 30 minuta i da se krećete najmanje nekoliko minuta.
  Za osobe sa predijabetesom, metformin (Fortamet, Glumetza, drugi), oralni lek za dijabetes, može se propisati da smanji rizik od dijabetesa tipa 2. Ovo se obično propisuje starijim odraslim osobama koje su gojazne i ne mogu da smanje nivo šećera u krvi promenama načina života.

Dijagnoza

Dijabetes tipa 2 se obično dijagnostikuje pomoću testa glikoliziranog hemoglobina (A1c). Ovaj test krvi pokazuje Vaš prosečan nivo šećera u krvi u poslednja dva do tri meseca. Ovde je važno napomenuti da na rezultat glikoliziranog hemoglobina ne utiče samo nivo glikemije, već i koncentracija lipida u krvi koji joj povećavaju viskozitet (gustinu).  Rezultati se tumače na sledeći način:

• Ispod 5,7% je normalno.
• Od 5,7% do 6,4% dijagnostikuje se kao predijabetes.
• 6,5% ili više na dva odvojena testa ukazuje na dijabetes.

Ako A1C test nije dostupan, ili ako imate određene parametre koji ometaju A1c test, Vaš lekar može koristiti sledeće testove za dijagnozu dijabetesa:

Nasumični test šećera u krvi. Vrednosti šećera u krvi se izražavaju u miligramima šećera po decilitru (mg/dL) ili milimolima šećera po litru (mmol/L) krvi. Bez obzira kada ste poslednji put jeli, nivo od 200 mg/dL (11,1 mmol/L) ili više ukazuje na dijabetes, posebno ako imate i znake i simptome dijabetesa, kao što su često mokrenje i ekstremna žeđ.

Test šećera u krvi natašte. Uzorak krvi se uzima nakon gladovanja preko noći (minimum 12 sati). Rezultati se tumače na sledeći način:

• Manje od 100 mg/dL (5,6 mmol/L) je normalno.
• 100 do 125 mg/dL (5,6 do 6,9 mmol/L) dijagnostikuje se kao predijabetes.
• 126 mg/dL (7 mmol/L) ili više na dva odvojena testa se dijagnostikuje kao dijabetes.

Oralni test tolerancije glukoze (OGTT). Ovaj test se ređe koristi od ostalih, osim tokom trudnoće. Moraćete da postite preko noći tokom najmanje 12-14 časova, a zatim da popijete čistu glukozu u ordinaciji. Nivo šećera u krvi se periodično testira u naredna dva sata. Rezultati se tumače na sledeći način:

• Manje od 140 mg/dL (7,8 mmol/L) je normalno.
• Od 140 do 199 mg/dL (7,8 mmol/L i 11,0 mmol/L) dijagnostikuje se kao predijabetes.
• 200 mg/dL (11,1 mmol/L) ili više nakon dva sata ukazuje na dijabetes.

Skrining. Američko udruženje za dijabetes preporučuje rutinski skrining sa dijagnostičkim testovima za dijabetes tipa 2 kod svih odraslih starijih od 35 godina u sledećim grupama:

• Ljudi mlađi od 35 godina koji imaju prekomernu težinu ili gojaznost i imaju jedan ili više faktora rizika povezanih sa dijabetesom
• Žene koje su imale gestacijski dijabetes
• Ljudi kojima je dijagnostikovan predijabetes
• Deca koja imaju prekomernu težinu ili gojaznost i koja imaju porodičnu istoriju dijabetesa tipa 2 ili drugih faktora rizika

Nakon dijagnoze

Ako vam je dijagnostikovan dijabetes, Vaš lekar ili zdravstveni radnik mogu da urade druge testove kako bi razlikovali dijabetes tipa 1 i tipa 2 — pošto ova dva stanja često zahtevaju različite tretmane.

Vaš zdravstveni radnik će ponoviti test nivoa A1C najmanje dva puta godišnje i kada dođe do bilo kakvih promena u lečenju. Ciljni A1C ciljevi variraju u zavisnosti od Vašeg uzrasta i drugih faktora. Za većinu ljudi, Američko udruženje za dijabetes preporučuje nivo A1C ispod 7%.

Takođe ćete dobijati redovne dijagnostičke testove za otkrivanje komplikacija dijabetesa ili komorbidnih stanja.

Tretman

Lečenje dijabetesa tipa 2 uključuje:

• Zdravu ishranu – za naše podneblje se preporučuje mediteranska ishrana (uskoro dijeta ovde)
• Suplementaciju – neke predloge možete pogledati među našim paketima
• Redovno vežbanje
• Gubitak telesne mase
• Možda i lekove za dijabetes ili insulinsku terapiju
• Praćenje šećera u krvi

Ovi koraci će Vam pomoći da nivo šećera u krvi bude bliže normalnom, što može odložiti ili sprečiti komplikacije.

Zdrava ishrana

Suprotno popularnom mišljenju, ne postoji specifična dijeta za dijabetes. Međutim, važno je da svoju ishranu usredsredite na:

• Redovan raspored obroka i zdrave užine
• Manje veličine porcija
• Više hrane bogate vlaknima, kao što su voće, povrće bez skroba i integralne žitarice
• Manje rafinisanih žitarica, skrobnog povrća i slatkiša
• Skromne porcije nemasnih mlečnih proizvoda, nemasnog mesa i ribe
• Zdrava ulja za kuvanje, kao što su maslinovo ulje ili ulje kanole
• Manje kalorija

Vaš zdravstveni radnik može preporučiti da posetite registrovanog dijetetičara, koji Vam može pomoći da:

• Identifikujete zdrav izbor među vrstama hrane
• Planirate dobro izbalansirane, hranljive obroke
• Razvijete nove navike i otklonite prepreke za promenu navika
• Pratite unos ugljenih hidrata da bi nivo šećera u krvi bio stabilniji

Fizička aktivnost

Vežbanje je važno za gubitak telesne mase ili održavanje zdrave mase. Takođe pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi. Razgovarajte sa svojim lekarom primarne zdravstvene zaštite pre nego što započnete ili promenite svoj program vežbanja kako biste bili sigurni da su aktivnosti bezbedne za Vas. Takođe možete pogledati i koliko kalorija trošite prilikom određene aktivnosti koristeći ovaj kalkulator.

Aerobne vežbe. Izaberite aerobnu vežbu u kojoj uživate, kao što su hodanje, plivanje, biciklizam ili trčanje. Odrasli bi trebalo da imaju za cilj 30 minuta ili više umerenih aerobnih vežbi većinu dana u nedelji, ili najmanje 150 minuta nedeljno. Deca treba da imaju 60 minuta umerene do snažne aerobne vežbe dnevno.

Vežba otpora. Vežbanje otpora povećava vašu snagu, ravnotežu i sposobnost da lakše obavljate svakodnevne aktivnosti. Trening otpora uključuje dizanje tegova, jogu i kalisteniku.

Odrasli koji žive sa dijabetesom tipa 2 treba da imaju za cilj dve do tri sesije vežbi otpora svake nedelje. Deca treba da se bave aktivnostima koje grade snagu i fleksibilnost najmanje tri dana u nedelji. Ovo može uključivati vežbe otpora, sport i penjanje na opremi za igralište.

Ograničite neaktivnost. Prekidanje dugih napada neaktivnosti, kao što je sedenje za računarom, može pomoći u kontroli nivoa šećera u krvi.

Odvojite nekoliko minuta da stojite, šetate ili radite neku laganu aktivnost svakih 30 minuta.

Gubitak telesne mase

Gubitak telesne mase rezultira boljom kontrolom nivoa šećera u krvi, holesterola, triglicerida i krvnog pritiska. Ako ste gojazni, možda ćete početi da vidite poboljšanja u ovim faktorima nakon što izgubite samo 5% svoje telesne mase. Međutim, što više kilograma izgubite, to je veća korist za Vaše zdravlje i upravljanje bolestima.

Vaš zdravstveni radnik ili dijetetičar mogu vam pomoći da postavite odgovarajuće ciljeve za gubitak mase i podstaknete promene načina života kako biste ih postigli.

Praćenje šećera u krvi

Vaš zdravstveni radnik će Vas posavetovati koliko često da proveravate nivo šećera u krvi da biste bili sigurni da ostanete u granicama ciljne vrednosti. Možda ćete, na primer, morati da ga proveravate jednom dnevno i pre ili posle vežbanja. Ako uzimate insulin, možda ćete to morati da radite više puta dnevno.

Praćenje se obično vrši pomoću malog uređaja kod kuće koji se zove merač glukoze u krvi, koji meri količinu šećera u kapi krvi. Trebalo bi da vodite evidenciju o svojim merenjima da biste je podelili sa svojim zdravstvenim timom.

Kontinuirano praćenje glukoze je elektronski sistem koji beleži nivoe glukoze svakih nekoliko minuta sa senzora postavljenog ispod vaše kože. Informacije se mogu preneti na mobilni uređaj kao što je Vaš telefon, a sistem može da šalje upozorenja kada su nivoi previsoki ili preniski.

Lekovi za dijabetes

Ako ne možete da održite ciljni nivo šećera u krvi ishranom i vežbanjem, Vaš lekar može da Vam prepiše lekove za dijabetes koji pomažu u smanjenju nivoa insulina ili insulinsku terapiju. Lekovi za lečenje dijabetesa tipa 2 uključuju sledeće:

Metformin (Fortamet, Glumetza, drugi) je generalno prvi lek koji se prepisuje za dijabetes tipa 2. Deluje prvenstveno tako što smanjuje proizvodnju glukoze u jetri i poboljšava osetljivost Vašeg tela na insulin, tako da Vaše telo efikasnije koristi insulin. U principu deluje samo ukoliko postoji povišen nivo glukoze, a nije u dejstvu ako je glukoza uredna.

Neki ljudi doživljavaju nedostatak B-12 i možda će morati da uzimaju suplemente. Predlažemo Forever B12 Plus. Ostali mogući neželjeni efekti, koji se vremenom mogu poboljšati, uključuju:

• Mučninu
• Bol u stomaku
• Nadimanje
• Dijareju

Sulfoniluree pomažu Vašem telu da luči više insulina. Primeri uključuju gliburid (DiaBeta, Glinase), glipizid (Glucotrol) i glimepirid (Amaril). Mogući neželjeni efekti uključuju:

• Nizak nivo šećera u krvi
• Povećanje telesne mase

Glinidi stimulišu pankreas da luči više insulina. Deluju brže od sulfoniluree, a trajanje njihovog dejstva u telu je kraće. Primeri uključuju repaglinid i nateglinid. Mogući neželjeni efekti uključuju:

• Nizak nivo šećera u krvi
• Povećanje telesne mase

Tiazolidindioni čine tkiva tela osetljivijim na insulin. Primeri uključuju rosiglitazon (Avandia) i pioglitazon (Actos). Mogući neželjeni efekti uključuju:

• Rizik od kongestivne srčane insuficijencije
• Rizik od raka mokraćne bešike (pioglitazon)
• Rizik od preloma kostiju
• Visok holesterol (rosiglitazon)
• Povećanje telesne mase

DPP-4 inhibitori pomažu u smanjenju nivoa šećera u krvi, ali imaju tendenciju da imaju vrlo skroman efekat. Primeri uključuju sitagliptin (Januvia), saksagliptin (Ongliza) i linagliptin (Tradjenta). Mogući neželjeni efekti uključuju:

• Rizik od pankreatitisa
• Bol u zglobovima

Agonisti GLP-1 receptora su lekovi za injekcije koji usporavaju varenje i pomažu u snižavanju nivoa šećera u krvi. Njihova upotreba je često povezana sa gubitkom težine, a neki mogu smanjiti rizik od srčanog i moždanog udara. Primeri uključuju eksenatid (Bietta, Bidureon), liraglutid (Sakenda, Victoza) i semaglutid (Ribelsus, Ozempic). Mogući neželjeni efekti uključuju:

• Rizik od pankreatitisa
• Mučnina
• Povraćanje
• Dijareja

SGLT2 inhibitori utiču na funkcije filtriranja krvi u Vašim bubrezima tako što inhibiraju povratak glukoze u krvotok. Kao rezultat, glukoza se izlučuje urinom. Ovi lekovi mogu smanjiti rizik od srčanog i moždanog udara kod ljudi sa visokim rizikom od ovih stanja. Primeri uključuju kanagliflozin (Invokana), dapagliflozin (Forxiga) i empagliflozin (Jardiance). Mogući neželjeni efekti uključuju:

• Rizik od amputacije (kanagliflozin)
• Rizik od preloma kostiju (kanagliflozin)
• Rizik od gangrene
• Vaginalne gljivične infekcije
• Infekcije mokraćnih puteva
• Nizak krvni pritisak
• Visok holesterol

Ostali lekovi koje Vam lekar može propisati pored lekova za dijabetes uključuju lekove za snižavanje krvnog pritiska i holesterola, kao i niske doze aspirina, kako bi se sprečile bolesti srca i krvnih sudova.

Terapija insulinom

Nekim ljudima koji imaju dijabetes tipa 2 potrebna je insulinska terapija. U prošlosti je terapija insulinom korišćena kao poslednje sredstvo, ali danas se može prepisati i ranije ako se ciljevi šećera u krvi ne postižu promenama načina života i drugim lekovima.

Različite vrste insulina se razlikuju po tome koliko brzo počinju da deluju i koliko dugo imaju efekat. Insulin dugog dejstva, na primer, dizajniran je da radi preko noći ili tokom dana kako bi održao stabilan nivo šećera u krvi. Insulin kratkog dejstva se može koristiti tokom obroka.

Vaš lekar će odrediti koja vrsta insulina je odgovarajuća za vas i kada treba da ga uzimate. Vaš tip insulina, doza i raspored se mogu promeniti u zavisnosti od toga koliko je stabilan nivo šećera u krvi. Većina vrsta insulina se uzima injekcijom. Neželjeni efekti insulina uključuju rizik od niskog šećera u krvi (hipoglikemije), dijabetičke ketoacidoze i visokih triglicerida.

Operacijom do sniženja telesna mase

Operacija posle koje dolazi do gubitka telesne mase menja oblik i funkciju Vašeg digestivnog sistema. Ova operacija Vam može pomoći da izgubite masu i upravljate dijabetesom tipa 2 i drugim uslovima povezanim sa gojaznošću. Postoje razne hirurške procedure, ali sve one pomažu da izgubite težinu ograničavajući količinu hrane koju možete da jedete. Neke procedure takođe ograničavaju količinu hranljivih materija koje možete apsorbovati.

Operacija radi snižavanja telesne mase je samo jedan deo ukupnog plana lečenja. Vaš tretman će takođe uključivati smernice za ishranu i dodatke ishrani, vežbanje i brigu o mentalnom zdravlju. Imajte u vidu, da pacijenti nakon ovakvih operativnih zahvata najčešće moraju doživotno uzimati suplemente vitamina, minerala, aminokiselina i drugih nutrijenata. Preporučujemo da se javite našim specijalistima ishrane ovde koji su tu zbog Vas i posavetovaće Vas na najbolji način kako da prevaziđete novonastalu situaciju.

Generalno, digestivna hirurgija može biti opcija za odrasle koji žive sa dijabetesom tipa 2 koji imaju indeks telesne mase (BMI) od 35 ili više. BMI je formula koja koristi masu i visinu za procenu telesne masti. U zavisnosti od težine dijabetesa ili komorbidnih (pratećih) bolesti, operacija može biti opcija i za pacijente sa BMI indeksom nižim od 35.

Operacija zahteva doživotnu posvećenost promenama načina života. Dugoročni neželjeni efekti uključuju nedostatke u ishrani i osteoporozu, pa dobro razmislite o svim prednostima i manama. Imajte u vidu da ukoliko nastavite sa svojim starim navikama, ako se prejedate, bez obzira na potrošen novac i operativni zahvat, možete vratiti sve izgubljene kilograme, a oporavak od ovih vrsta operacija nije nimalo jednostavan i lak.

Чланак Dijabetes tip 2 се појављује прво на FOREVER4Life.