PH ravnoteža Vašeg tela, koja se takođe naziva i acidobazna ravnoteža je nivo kiselina i baza u krvi u kome Vaše telo najbolje funkcioniše.

Ljudsko telo je izgrađeno da prirodno održava zdravu ravnotežu kiselosti i baznosti. Pluća i bubrezi igraju ključnu ulogu u ovom procesu. Normalna vrednost pH krvi je 7,35-7,42 na skali od 0 do 14, gde je 0 najkiselije, a 14 najosnovnije. Ova vrednost može lagano varirati u bilo kom smeru.

Ako pluća ili bubrezi ne rade, nivo pH krvi u Vašoj krvi može postati neuravnotežen. Poremećaj acidobazne ravnoteže može dovesti do zdravstvenih stanja poznatih kao acidoza i alkaloza.

Kako pluća i bubrezi održavaju pH ravnotežu

Pluća kontrolišu pH ravnotežu Vašeg tela tako što oslobađaju ugljen-dioksid. Ugljeni dioksid je blago kiselo jedinjenje. Takođe je otpadni proizvod ćelija u telu dok koriste kiseonik. Ćelije ga oslobađaju u Vašoj krvi, a odvodi se u pluća. Kada izdahnete, izbacujete ugljen dioksid, proces kojim se takođe pomaže regulacija pH ravnoteže tela smanjujući kiselost.

Količina ugljen-dioksida koju izdahnete zavisi od toga koliko duboko udišete ili izdahnete. Vaš mozak to stalno nadgleda kako bi održao pravilan pH nivo u vašem telu.

Bubrezi pomažu plućima da održavaju acidobaznu ravnotežu izlučivanjem kiselina ili baza u krv. Učinak bubrega na kiselost deluje mnogo sporije nego na pluća.

Poremećaji pH ravnoteže

Neravnoteža pH krvi može dovesti do dva stanja: acidoza i alkaloza. Acidoza se odnosi na prekomernu kiselinu u krvi ili pH krvi ispod 7,35. Alkaloza se odnosi na suviše baznu krv ili pH krvi višu od 7,45. Postoje različiti tipovi acidoze i alkaloze zasnovani na osnovnom uzroku. Kada je acidoza ili alkaloza izazvana poremećajem u plućima ili problem sa izdisajem, to se naziva „respiratornim“ acidobaznim disbalansima. Kada acidoza ili alkaloza izazovu problem sa funkcionisanjem bubrega, nazivaju se „metaboličkim“ disbalansima.

Vrste acidoze

Respiratorna acidoza

Respiratorna acidoza je uzrokovana time što pluća ne mogu da uklone dovoljno ugljen-dioksida kada izdahnete. To se može dogoditi kada su pluća zahvaćena bolešću ili drugim poremećajem.

Neka stanja koja mogu dovesti do respiratorne acidoze uključuju:

• astma
• emfizem
• pneumonija (teška)

Respiratorna acidoza takođe može biti izazvana uzimanjem narkotika ili lekova za spavanje. Poremećaji mozga i nervnog sistema koji izazivaju probleme sa disanjem mogu takođe dovesti do respiratorne acidoze.

Primarni simptomi respiratorne acidoze su:

• ekstremna pospanost
• umor
• konfuzija
• glavoboljaAko se ne leči, respiratorna acidoza može postati ozbiljna i dovesti do kome ili smrti.

Metabolička acidoza

Metabolička acidoza je nakupljanje kiseline u telu koje potiče iz bubrega. Javlja se kada se telo ne može osloboditi viška kiseline ili izgubi previše baze. Specifični uzroci uključuju:

• Deficit natrijum-bikarbonata u ​​krvi, potencijalna komplikacija jakog povraćanja ili proliva
• nagomilavanje ketona zbog nedostatka insulina, stanja poznatog kao ketoacidoza sa kojim se suočavaju osobe sa dijabetesom
• depozicija mlečne kiseline, moguće komplikacije zloupotrebe alkohola, prisustvo maligniteta i epileptični napadi
• neuspeh bubrega da izbaci kiselinu u krvotok, poznato kao bubrežna tubularna acidozaMetabolička acidoza bi takođe mogla biti izazvana gutanjem određenih supstanci, kao što su:
• metanol
• antifriz
• aspirin (u velikim dozama)

Simptomi metaboličke acidoze mogu biti mučnina, povraćanje i ekstremni umor. Kao i kod respiratorne acidoze, metabolička acidoza može rezultirati komom ili smrću ako se ne leči.

Vrste alkaloze

Respiratorna alkaloza

Respiratorna alkaloza je kada u Vašoj krvi ima premalo ugljen dioksida. Uzroci respiratorne alkaloze uključuju hiperventilaciju usled anksioznosti, predoziranja aspirinom, visoku temperaturu i verovatno bolove. Simptomi respiratorne alkaloze su grčenje i trzanje mišića, tremor. Takođe možete primetiti trnjenje u prstima ruku i nogu i na usnama, kao i razdražljivost.

Metabolička alkaloza

Metabolička alkaloza nastaje kada nivo bikarbonata u krvi postane previsok ili Vaše telo izgubi previše kiseline. Može ga izazvati dugotrajno povraćanje, prekomerna upotreba diuretika ili prekomerno aktivna nadbubrežna žlezda. Ostala stanja koja mogu dovesti do metaboličke alkaloze su oštećenja bubrega uzrokovana velikim gubitkom tečnosti ili gutanjem velike količine sode bikarbone.

Simptomi metaboličke alkaloze su isti kao i gore navedeni za respiratornu alkalozu.

Kako se dijagnostikuju?

Ako mislite da imate pH neravnotežu, važno je odmah potražiti lekarsku pomoć. Pored uzimanja Vaše anamneze, lekar će koristiti razne testove krvi i urina kako bi utvrdio osnovni uzrok Vaše neravnoteže u pH vrednostima.

Mogući testovi uključuju:

• gasne analize arterijske krvi za praćenje nivoa kiseonika i ugljen dioksida i pH u krvi
• osnovni metabolički panel za proveru rada bubrega i nivoa hranljivih materija
• analiza mokraće radi provere ispravne eliminacije kiselina i baza
• test urina za merenje nivoa alkalnosti i kiselosti urina
• AMQAT analiza zdravstvenog stanja – neinvazivna metoda ranog otkrivanja potencijalnih opasnih oboljenja. Međutim, u zavisnosti od Vaših simptoma i ostalih informacija koje Vaš lekar prikupi, mogu se obaviti dodatni testovi. Ako imate dijabetes, nivo glukoze i ketona se može testirati. Ako ste uzeli etilen glikol ili metilen, možda ćete proći test osmolalnosti iz uzorka jutarnjeg urina ili tokom 24-časovne diureze.

Lečenje neravnoteže pH

Tretmani pH neravnoteže će se uvelike razlikovati u zavisnosti od toga da li imate acidozu ili alkalozu i šta je osnovni uzrok. Krajnji cilj je da vratite acidobazni status u zdrav nivo.

Lečenje Acidoze može da uključuje:

• oralni ili intravenski natrijum-bikarbonat za povećanje pH u krvi
• lekovi za dilataciju disajnih puteva
• kontinuirani pozitivni pritisak disajnih puteva (CPAP) radi lakšeg disanja
• natrijum-citrat za lečenje zatajenja bubrega
• insulin i intravenska infuzija za lečenje ketoacidoze
• Aloe Vera Gel, Fields of Greens, Nature-Min u poznatim dozama zavisno od Vašeg stanja

Lečenje alkaloze može da uključuje:

• usporeno disanje ako je osnovni uzrok hiperventilacija
• terapija kiseonikom, tzv.oksigenacija
• lekovi za obnavljanje nivoa hranljivih materija, kao što su hloridi ili kalijum
• tečnosti ili elektrolitski napici za vraćanje ravnoteže elektrolita
• Aloe Vera Gel, Fields of Greens, Pomesteen Power, Forever Daily ili Vital 5
  

  Izgledi

  Vaš pH balans važan je za vaše zdravlje, a možete verovati da je vaše telo opremljeno za održavanje te ravnoteže. Međutim, ako vaš lekar utvrdi da vam je ravnoteža nestala tokom ispitivanja krvi i urina, uradit će dodatne testove kako bi utvrdio tačan uzrok.

Nakon što se otkrije uzrok, dobićete plan lečenja da ga ispravite i da vratite pH ravnotežu svog tela u zdrave okvire.

Чланак Disbalans pH vrednosti organizma се појављује прво на FOREVER4Life.

     To je razlog zbog koga mnoge dijete ne uspeju: mi ne jedemo uvek samo da bismo zadovoljili glad. Mnogi od nas se takođe okreću hrani da bi se oslobodili stresa ili se nosili sa neprijatnim emocijama kao što su tuga, usamljenost ili dosada. I nakon jela, osećamo se još gore. Ne samo da izvorno emocionalno pitanje ostaje, već se i osećamo krivim za prejedanje. Bez obzira na to koliko se osećate bespomoćno zbog žudnje za hranom, ipak postoji odgovor. Vežbanjem pažljivog jedenja možete promeniti emocionalne navike koje su sabotirale Vašu ishranu u prošlosti i povratiti kontrolu nad ishranom i Vašim osećanjima.

Šta je emocionalna ili ishrana pod stresom?

     Emocionalna ishrana (ili ishrana pod stresom) znači koristiti hranu da biste se osećate bolje – jedenje da biste zadovoljili emocionalne potrebe, a ne da biste zadovoljili fizičku glad. Možda ćete posegnuti za kutijom sladoleda kada se osećate loše, naručiti picu ako vam je dosadno ili ste usamljeni ili pojesti neki sendvič da biste proleteli kroz stresni dan na poslu.

     Povremena upotreba hrane u vidu “da gricnem nešto”, “da nagradim sebe” ili pojesti nešto na proslavi nije nužno loša stvar. Ali kada je jedenje Vaš primarni emocionalni mehanizam suočavanja – kada je Vaš prvi impuls otvaranje frižidera kad god ste pod stresom, uznemireni, ljuti, usamljeni, iscrpljeni ili Vam je dosadno – zaglavite se u nezdravom ciklusu gde pravi osećaj ili problem nikada nije adresiran. Emocionalna glad ne može biti ispunjena hranom. Jedenje može biti dobro u ovom trenutku, ali osećaji koji su izazvali jelo su još uvek tamo. Često se osećate gore nego ranije zbog nepotrebnih kalorija koje ste upravo uneli.

     Bez obzira na to koliko se osećate bespomoćno zbog hrane i svojih osećanja, moguće je napraviti pozitivnu promenu. Možete pronaći zdravije načine da se nosite sa svojim emocijama – naučite jesti pažljivo umesto bezumnog, povratite kontrolu nad svojom težinom i konačno zaustavite emocionalnu ishranu.

Da li ste baš Vi osoba koja pati od emocionalne ili stresne ishrane?

• Da li jedete više kada ste pod stresom?
• Da li jedete kada niste gladni ili kada osećate da ste puni?
• Da li jedete da biste se osećali bolje (da obuzdate I smirite sebe kada ste tužni, ljuti, kada se dosađujete, kada ste nervozni itd.)?
• Da li nagrađujete sebe hranom?
• Da li redovno jedete dok ne osetite da ste “popunili svako crevce”?
• Da li hranu doživljavate kao utočište? Da li Vam daje osećaj sigurnosti? Da li na hranu gledate kao na prijatelja?
• Da li osećate da ste bespomoćni ili bez kontrole kada je hrana ispred Vas?

Razlika između emocionalne gladi i fizičke gladi?

Emocionalna glad može biti moćna, tako da je lako pogrešno shvatiti fizičku glad. Ali postoje tragovi koje možete tražiti da bi Vam pomogli da napravite razliku između fizičke i emocionalne gladi.

Emocionalna glad dolazi iznenada. Udara Vas u trenu i oseća se kao nešto neodoljivo i hitno-sad i odmah. Fizička glad, s druge strane, dolazi postepenije. Nagon za hranom ne oseća se kao strašan ili zahteva trenutno zadovoljstvo (osim ako niste dugo jeli).

Emocionalna glad tera na žudnju za specifičnim namirnicama. Kada ste fizički gladni, skoro sve zvuči dobro – uključujući i zdrave stvari poput povrća. Ali, emocionalna glad trazi brzu ili tzv.“junk“ hranu ili slatke zalogaje koji pružaju trenutno zadovoljstvo. Osećate se kao da Vam treba najslađa torta ili pica i ništa drugo Vam neće pomoći.

Emocionalna glad često dovodi do bezumnog jedenja. Pre nego što to saznate, pojeli ste čitavu porodičnu kesu čipsa ili celu kutiju sladoleda, a da pritom ne obraćate pažnju ili potpuno uživate. Kada jedete kao odgovor na fizičku glad, obično ste više svesni šta radite.

Emocionalna glad nije zadovoljena kada ste popunili svako crevo. Nastavljate da želite sve više i više, često jedete dok ne počnete da se osećate nelagodno. Fizička glad, s druge strane, ne treba da bude ni blizu osećaju da jedete dok ne osetite da ćete „pući“. Osećate se zadovoljno kada je stomak pun.

Emocionalna glad se ne nalazi u stomaku. Umesto krčanja creva ili bola u stomaku, osećate glad kao žudnju koju ne možete izbaciti iz glave. Usredsređeni ste na specifične teksture, ukuse i mirise.

Emocionalna glad često dovodi do žaljenja, krivice ili stida. Kada jedete da biste zadovoljili fizičku glad, malo je verovatno da ćete se osećati krivim ili stideti jer jednostavno dajete svom telu ono što mu je potrebno. Ako se osećate krivim nakon što jedete, to je verovatno zato što duboko znate da ne jedete zbog nutricionističkih razloga.

Identifikujte okidače emocionalne gladi

Koje situacije, mesta ili osećaji navode na udobnost hrane? Većina emocionalnih gladi je povezana sa neugodnim osećanjima, ali može biti izazvana pozitivnim emocijama, kao što je nagrađivanje sebe za postizanje cilja ili slavljenje praznika ili srećnog događaja. Najčešći uzroci emocionalne ishrane su:

Punjenje emocija – Hranjenje može biti način da se privremeno ućutka ili „zaustavi“ neugodna emocija, uključujući ljutnju, strah, tugu, uznemirenost, usamljenost i sramotu. Dok se ometate hranom, možete izbeći teške emocije koje ne biste voleli da osećate.

Dosada ili osećaj praznine – Da li ikada jedete samo da biste sebi dali nešto da radite, da se oslobodite dosade ili kao način da popunite prazninu u Vašem životu? Osećate se neispunjeno i prazno, a hrana je način da zauzmete usta i svoje vreme. U trenutku, ona Vas ispunjava i odvlači pažnju od osećanja besmislenosti i nezadovoljstva sopstvenim životom.

Navike iz detinjstva – Vratite se u sećanju na hranu iz detinjstva. Da li su Vaši roditelji nagrađivali dobro ponašanje sa sladoledom, odveli vas na pizzu kada ste dobili dobru ocenu ili poslužili slatkiše kada Ste bili tužni? Ove navike se često mogu preneti u odraslo doba. Ili Vaša ishrana može biti vođena nostalgijom – za dragocene uspomene na pravljenje roštilja u dvorištu sa Vašim tatom ili pripremu i jelo kolača/torti sa Vašom mamom.

Društveni uticaji – Zajedničko druženje sa drugim ljudima za obrok je odličan način za ublažavanje stresa, ali može dovesti i do prejedanja. Lako je preterivati samo zato što je hrana tamo ili zato što svi drugi jedu. Takođe možete preterati u društvenim situacijama iz nervoze. Ili Vas možda Vaša porodica ili krug prijatelja ohrabruje da se prejedete, a i lakše je s grupom.

Stres – Jeste li ikada primetili kako Vas stres čini gladnim? Ne radi se samo o Vama. Kada je stres hroničan, kao što je često u našem haotičnom, brzom svetu, Vaše telo proizvodi visoke nivoe hormona stresa, kortizola. Kortizol izaziva želju za slanom, slatkom i prženom hranom – hranom koja Vam daje energiju i zadovoljstvo. Što je više stresa u Vašem životu nekontrolisano, veća je verovatnoća da ćete se okrenuti hrani da biste dobili emocionalno olakšanje.

Pronađite druge načine da nahranite svoja osećanja

Ako ne znate kako da upravljate svojim emocijama na način koji ne uključuje hranu, nećete moći dugo da kontrolišete svoje navike u ishrani. Dijete na taj način često propadaju jer nude logičan nutricionistički savet koji radi samo ako imate svesnu kontrolu nad Vašim prehrambenim navikama. To ne funkcioniše kada emocije otimaju proces, zahtevajući hitnu isporuku hrane.

Da biste zaustavili emocionalnu ishranu, morate pronaći druge načine da se emotivno ispunite. Nije dovoljno razumeti ciklus emocionalne ishrane ili čak razumeti Vaše okidače, iako je to veliki prvi korak. Potrebne su Vam alternative hrani kojima se možete obratiti za emocionalno ispunjenje.

Alternative za emocionalnu ishranu

• Ako ste depresivni ili usamljeni, pozovite nekoga ko Vas uvek oraspoloži, igrajte se sa svojim kućnim ljubimcem ili pregledajte fotografije sa voljenom osobom.
• Ako ste anksiozni, potrošite svoju nervoznu energiju na ples uz omiljenu pesmu, gnjavite antistres lopticu ili izađite I brzo hodajte dok ne osetite da ne možete više
• Ako ste iscrpljeni, skuvajte sebi šolju čaja, istuširajte se, potrošite ceo bojler tople vode na sebe, upalite mirisne sveće i umojtajte se u toplo ćebe.
• Ako Vam je dosadno, pročitajte knjigu, pustite i odgledajte dobru komediju i nasmejte se, idite u šetnju i istraživanje ili se uključite u aktivnosti koje Vam odgovaraju (obrada drveta, sviranje gitare, popijte kafu sa prijateljima koji Vas opuštaju itd.)

Šta je pažljiva/svesna ishrana?

Svesna/pažljiva ishrana je praksa koja razvija Vašu svest o prehrambenim navikama i omogućava Vam da stanete između Vaših pokretača i Vaših akcija. Većina osoba sa emocionalnom ishranom oseća se bespomoćno nad žudnjom za hranom. Kada imate potrebu da jedete na brzinu, osećate skoro nepodnošljivu napetost koja zahteva da se hranite, upravo sada i bez ijednog sekunda čekanja. Pošto ste pokušali da se oduprete u prošlosti i niste uspeli, verujete da Vaša volja nije dovoljna. Ali istina je da imate više moći nad svojim žudnjama nego što mislite.

Dajte sebi 5 minuta pre nego što se prepustite žudnji!

Emocionalno jelo teži da bude automatsko i praktično bezumno. Pre nego što uopšte shvatite šta radite, posegnuli ste za kutijom sladoleda i pojeli je pola. Ali ako možete da napravite samo 5 minuta odlaganja da se zaustavite i razmislite kada ste pogođeni željom, dajete sebi priliku da donesete drugačiju odluku.

Može li se odložiti jelo na pet minuta? Ili počnite od jednog minuta. Ne govorite sebi da ne možete popustiti žudnji; Zapamtite, zabranjeno je izuzetno primamljivo. Samo recite sebi da sačekate.

Dok čekate, proverite sami sebe. Kako se osećate? Šta se emocionalno dešava? Čak i ako na kraju jedete, bolje ćete razumeti zašto ste to učinili. Ovo Vam može pomoći da sledeći put sami postavite sebe za drugačiji odgovor.

Kako vežbati svesnu ishranu?

Ishrana dok radite i druge stvari – kao što je gledanje televizije, vožnja ili igranje sa telefonom – mogu Vam onemogućiti potpuno uživanje u hrani. Pošto je Vaš um na nekom drugom mestu, možda nećete biti zadovoljni ili ćete nastaviti da jedete, iako više niste gladni. Svesnije konzumiranje hrane može Vam pomoći da fokusirate svoje razmišljanje i da se usredsredite na Vašu hranu i uživate u obroku čime ćete i zaustaviti prejedanje.

• Jedite Vaš obrok na mirnom mestu na kome Vas niko i ništa neće ometati, bez ijednog partnera u obroku – dakle Vi sami.
• Pre nego što počnete da se hranite, razmotrite na trenutak šta je sve trebalo uraditi da bi gotovo jelo stiglo do Vas – od poljoprivrednika do supermarket da biste ga kupili i pripremili.
• Pokušajte da jedete nedominantnom rukom ili koristeći štapiće umesto standardnog pribora poput viljuške i noža. Ishrana na ovakav, nepoznat način će Vas usporiti i zadržati fokus Vašeg razmišljanja na Vašu hranu.
• Dajte sebi dovoljno vremena da ne žurite sa obrokom. Namestite tajmer na 20 minuta i iskušajte sebe da najmanje toliko vremena provedete u konzumiranju obroka.
• Uzimajte male zalogaje i razmišljajte o njima i dobro ih sažvaćite. Dajte sebi priliku da osetite svaki ukus i teksturu Vašeg obroka čitavim ustima.
• Ostavite pribor između zalogaja. Dajte sebi vremena da razmotrite kako se osećate – gladni, zasićeni – pre nego što ponovo uzmete pribor i napravite sledeći zalogaj.
• Probajte da sebe zaustavite u jelu pre nego što osetite da ste puni hrane. Potrebno je vreme da signal stigne do Vašeg mozga da ste jeli dovoljno. Nemojte osećati obavezu da uvek morate da omažete ceo tanjir.
• Kada ste završili sa obrokom, sačekajte par minuta i razmotrite da li ste zaista još gladni pre nego što sipate “još malo” ili uzmete slatkiš.

Naučite da prihvatite svoja osećanja – čak i ona loša

Iako se može činiti da je osnovni problem to što ste bespomoćni prema hrani, emocionalna ishrana zapravo potiče od osećaja nemoći nad svojim emocijama. Ne osećate se sposobnim da se nosite sa svojim osećanjima, tako da ih izbegavate hranom.

Dozvoljavanje sebi da osećate neugodne emocije može biti zastrašujuće. Možda se plašite da, poput Pandorine kutije, kada je otvorite, nećete moći da je zatvorite. Ali istina je da kada ne opsednemo ili potisnemo svoje emocije, čak i najbolnija i najteža osećanja se brzo smanjuju i gube moć da kontrolišu našu pažnju.

Da biste to uradili, morate postati svesni i naučiti kako da ostanete povezani sa svojim emocionalnim iskustvom od trenutka do trenutka. To Vam može omogućiti da obuzdate stres i popravite emocionalne probleme koji često pokreću emocionalnu ishranu. Besplatni priručnik za emocionalnu inteligenciju Forever4Life-a može Vam pokazati kako.

Чланак Emocionalna ishrana се појављује прво на FOREVER4Life.

Predijabetes ima između 35 i 40 posto mlađih ljudi, oko 51% starijih od 65 godina, a samo 11% njih je svesno ove zdravstvene činjenice. Istraživanja pokazuju da u SAD-u svaka treća odrasla osoba ima predijabetes. Ponekad prođe 10-12 godina bez vidljivih simptoma pre nego što se postavi dijagnoza šećerne bolesti ili se pojave  komplikacije.

Kako se  predijabetes  može dijagnostikovati?

Predijabetes se dijagnostikuje  kada se dokaže  nivo  šećera u krvi natašte između 5,6 i 6,9 mmol/l, kao I oko dva sata nakon jela između 7,8 i 11 mmol/l.

Zdrava osoba  trebala bi imati šećer natašte ispod 5,6 mmol/l i dva sata nakon jela ispod 7,8 mmol/l.

Šta je razlog ili okidač nastanka predijabetesa?

     Tačan uzrok predijabetesa i dijabetesa nije poznat, iako je utvrđeno da porodično nasleđe i genetika imaju važnu ulogu. Istraživanja su otkrila i neke gene koji se povezuju s insulinskom rezistencijom. Isto tako, gojaznost i fizička neaktivnost važni su u nastanku predijabetesa.

Onaj ko ima predijabetes ne može pravilno da metaboliše šećer (glukozu), zbog čega se ona prekomerno taloži u krvnim ćelijama umesto da obavlja svoju funkciju u mišićima.

     Predijabetes nema simptome i to je osnovni razlog zbog kojeg se bolest otkrije tek kada su već nastupile posledice dugogodišnje loše regulacije nivoa šećera u krvi. Kod predijabetesa ne postoje znaci šećerne bolesti kao što su žeđ i pojačano mokrenje, ali postoje metabolički poremećaji koji i u vreme predijabetesa podstiču razvoj makrovaskularnih oboljenja.

Predijabetes zato nije bezazlena bolest. Iako nema simptoma, postoji otpornost na delovanje insulina u mišićnim i masnim ćelijama koja dovodi do prekomernog lučenja insulina iz oštećenih beta ćelija pankreasa.

Insulin je potreban i nezamenljiv, on je i najjači anabolički hormon u organizmu koji reguliše metabolizam ugljenih hidrata, ali i masti i belančevina.

     Kod osobe sa  predijabetesom su  oštećenja kardiovaskularnog sistema već  počela, ali to se može zaustaviti u ovoj fazi. Cilj je detektovati rano   ovu grupu bolesnika i već u predijabetesu započeti lečenje, odnosno podsticanje zdravih životnih stilova koji imaju najveći efekat, veći od bilo kojeg leka, na zaustavljanje širenja dijabetesa tipa 2.

Konstantno visok šećer u krvi i povišene masnoće dovode do stvaranja plaka na zidovima krvnih sudova, što onda dovodi do smanjenog protoka krvi i  do srčanog ili moždanog udara.

Često se dijabetes otkrije tek kada pacijent završi u jedinici intenzivne nege zbog infarkta.

    Redovnom upotrebom Forever Aloe Vera Gela, čaja od cveta Aloe Vere Barbadensis Miller (Aloe Blossom Herbal Tea) i tableta Fields of Greens, možemo doprineti regulaciji metaboličkih procesa glukoze u organizmu. Iskustva su pokazala značajan napredak tokom lečenja dijabetesa u smislu smanjenja ordiniranih doza lekova kod neinsulinski zavisnog, odnosno insulina kod insulinozavisnog oblika dijabetesa.

Kontaktirajte Forever4Life za više informacija i konsultacije.

Чланак Predijabetes се појављује прво на FOREVER4Life.