I sama sam baka jedne divne devojčice, Mladenke, koja ima problema sa psihomotornim razvojem. Dug i težak put smo svi prešli od njenog rođenja u maju 2015.godine do danas. Niz dijagnostičkih procedura, i onih invazivnih i manje invazivnih, sve smo to zajedno pregurali..razgovarala sam sa bezbroj kolega u zemlji i inostranstvu, slala snimke, putovala sa njom i suština je da je dijagnoza najprostija koju su mogli dati, da ne kažem uopštena, srednje teška psihomotorna retardacija neverbalnog tipa.

Da ne pišem ovde roman-odem na kongres u Atinu u novembru 2019.godine, baš negde u vreme kad su počeli da pričaju o Covid-u, tamo upoznam koleginicu grkinju koja mi drugog dana našeg poznanstva i moje priče o Mlađi, preporuči svog prijatelja Nikolu koji živi u Beogradu i dugi niz godina se bavi ovim preparatima i ima fantastična iskustva sa, kako decom ometenom u razvoju tako i sa usporenim PM razvojem. Ostao mi je kontakt, počela je korona i u Srbiji, a ja sam se setila tek sredinom oktobra ovog čoveka i kontaktirala ga. Videli smo se. Mladenka je bila na pregledu kvantnim analizatorom, gde sam ja „zinula“ kada mi je čovek analizirao rezultate, za svega 5 minuta držanja jedne elektrode u rukama. Ređale su se istina za istinom, rezultati svih pređašnjih i pomenutih procedura, snimanja CT, NMR, neuroloških pregleda i silnih drugih.

Bilo kako bilo, preporučio mi je ovaj paket. Predočio mi je cenu, nije bila mala čak ni za moju profesorsku platu na Medicinskom fakultetu i Institutu, ali sam zagrizla i rešila da probam. Nikola mi je u startu delovao vrlo obrazovano, potkovano i odlučno. Ne želim da neko pomisli kako ga ja samo hvalim, ali taj čovek je bukvalno svakog dana zvao da vidi šta se dešava, jednom nedeljno je dolazio u posetu, donosio razne igračke, poklone, igrao se i družio sa Mlađom. Počeli smo sa ovom terapijom 6.novembra.

Oko 25-26 dana od početka, pred skoro kraj paketa, Mlađa je jednog popodneva kad sam došla sa posla, posle iscrpne smene, nešto zamumlala, kad sam je pitala „kako je protekao dan bakinom zlatu?“, meni se učinilo da sam nešto čula i vratila sam se..ona je otvorila usta i opet zamumlala. To je bio prvi pomak. Nakon ovoga, krenulo je samo napred. Mlađa sada pije četvrti paket, to je moja unuka koja ima mnogo više energije, snage, počela je da joj osnažuje muskulatura donjih ekstremiteta, pa tako od deteta koje je jedva pravilo pola koraka uz potporu odrasle osobe, sada korača sama pridržavajući se za zid ili uz hodalicu.

Nastavljamo dalje…želela bih da se još jednom zahvalim Prof. dr Elefteria Makrianoulou iz Atine, Nedić Nikoli iz Beograda, dr Milosavi Petričević, mojoj porodici, sebi i da mom zlatu-Mlađi poželim da brzo stane na svoje noge.