Чланак Važnost Omega-3 masnih kiselina EPA i DHA се појављује прво на FOREVER4Life.

Dijabetičke neuropatije su nervni poremećaji koji mogu uticati na osobe sa dijabetesom. One se češće javljaju kod ljudi sa dugotrajno visokim nivoom šećera u krvi.

Postoji nekoliko različitih dijabetičkih neuropatija i to:

• Periferna neuropatija. Ovo je najčešći tip. Utiče na najduže nerve u telu. Ovi nervi su deo perifernog nervnog sistema, a čine mrežu nerava koji prenose signale iz Vašeg mozga i kičmene moždine do ostatka Vašeg tela i nazad. Najčešći simptomi periferne neuropatije su utrnulost ili bol u stopalima i potkolenicama, zatim osećaje pečenja, žarenja i toplote.
• Autonomna neuropatija. Ova neuropatija oštećuje skupove nerava koji kontrolišu Vaše nesvesne telesne funkcije. Može uticati na varenje, cirkulaciju i seksualnu funkciju.
• Lokalizovani nervni ispadi (fokalna neuropatija). Nerv koji kontroliše jedan mišić može izgubiti svoju funkciju. Na primer, fokalna neuropatija može izazvati probleme sa pokretima očiju koji rezultiraju dvostrukim vidom ili može izazvati spuštanje jednog obraza.

Dijabetičke neuropatije se javljaju i kod dijabetesa tipa 1 i tipa 2. Najčešći su kod ljudi čiji nivo glukoze (šećera) u krvi nije dobro kontrolisan.

Dijabetičke neuropatije mogu se javiti kod ljudi koji su kratko vreme imali dijabetes. Ali najverovatnije će uticati na one koji imaju bolest više od jedne decenije. Takođe je češći kod ljudi starijih od 40 godina. Ljudi sa dijabetesom koji puše su posebno u opasnosti.

Dijabetička neuropatija je rezultat nekoliko promena na nervima. Stalno visoka koncentracija šećera u krvi koja okružuje nervne ćelije definitivno igra ulogu. Nervne ćelije moraju prilagoditi svoj unutrašnji sadržaj šećera da bi bio u ravnoteži sa okolinom. Da bi to uradile, nervne ćelije prave i skladište sorbitol. Sorbitol može postepeno oštetiti nervne ćelije.

Oštećenje krvnih sudova takođe doprinosi dijabetičkoj neuropatiji. Kada su krvni sudovi koji hrane nervne ćelije oštećeni, nervi možda neće dobiti dovoljno kiseonika i ishrane.

Simptomi

Većina ljudi koji imaju dijabetes 25 godina imaju neki oblik neuropatije. Simptomi zavise od specifične vrste neuropatije.

• Periferna neuropatija (polineuropatija). Ovaj oblik neuropatije izaziva simptome u udovima, posebno u potkolenicama i stopalima. Simptomi mogu uključivati:
  • utrnulost
  • peckanje
  • oštar ili pekući bol
  • preosetljivost na dodir
  • problemi u ravnoteži ili koordinaciji.

Ako su vam stopala utrnula, možda niste svesni kada cipele ne pristaju kako treba. To može dovesti do stvaranja kalusa. Ova zadebljana područja kože mogu se vremenom pokvariti. Mogu se pretvoriti u otvorenu ranu (čir / ulkus) koja se može inficirati, što dalje vodi ka nekrozi (odumiranju tkiva), dok se nelečeni slučajevi najčešće završavaju gangrenom i amputacijama.

• Autonomna neuropatija. Simptomi autonomne neuropatije variraju, te zavise od toga koje od Vaših automatskih telesnih funkcija su izgubile normalnu kontrolu nerava. Može doći do bilo kog od sledećih problema:
  • Nepotpuno pražnjenje bešike (inkontinencija mokraće). Ovo može dovesti do češćeg mokrenja. Urinarne infekcije mogu biti problem, kao i delimični ili potpuni gubitak voljne kontrole bešike.
  • Problemi sa seksualnim funkcijama. Problemi sa erekcijom, ejakulacijom i seksualnim nagonom su česti.
  • Problemi sa stomakom i crevima. Sporo pražnjenje želuca može izazvati mučninu, povraćanje ili nadimanje. Normalno ritmično stiskanje tankog i debelog creva može biti sporo ili nepravilno, izazivajući zatvor ili dijareju. Gutanje može postati teško. Moguć je gubitak kontrole nad pražnjenjem creva.
  • Vrtoglavica kada stojite. Obično se vaše srce ubrzava da pumpa malo brže i jače kada stojite. Arterije pomažu u održavanju stabilnog krvnog pritiska prilagođavanjem pritiska njihovih mišićnih zidova i Vaše srce i arterije se oslanjaju na nervne signale da bi znali kada treba izvršiti ova prilagođavanja. Ovi signali mogu biti neuspešni kod dijabetesa, uzrokujući pad krvnog pritiska kada ustanete, što uzrokuje stanje koje medicina naziva ortostatska hipotenzija. Glavni simptom je vrtoglavica pri stajanju. Mogli biste se onesvestiti ako ne sedite ili ne legnete kada se pojavi vrtoglavica.
• Fokalna neuropatija. Simptomi će se razlikovati u zavisnosti od toga koji je nerv zahvaćen. Na primer, imali biste:
  • dvostruki vid (med. „diplopija“ ) — ako je to jedan od nerava koji kontroliše pokrete mišića pričvršćenih za oko
  • spušteni obraz i nemogućnost zatvaranja oka na istoj strani lica (Belova paraliza) — ako je u pitanju facijalni nerv (sedmi kranijalni nerv – med. „nervus facialis“)
  • iznenadna slabost u skočnom zglobu (pad stopala) — ako je u pitanju peronealni nerv (med. nervus peroneus – grana išijadičnog nerva koja kontroliše kretanje stopala).
• Radikulopatija. Oštećenje nerva koje počinje u kičmenoj moždini i izlazi između pršljenova (kosti koje okružuju i štite kičmenu moždinu) naziva se radikulopatija. Može izazvati bol u bilo kom delu tela. Kada je oštećeni nerv onaj koji ide do ruke ili noge, to može izazvati slabost mišića u zahvaćenom ekstremitetu.

Dijagnoza

Vaš lekar obično može da dijagnostikuje dijabetičku neuropatiju na osnovu Vašeg:

• medicinska istorija
• simptomi
• medicinski pregled.

Kada je potrebno, mogu se uraditi specijalizovanija ispitivanja, kao što su:

• Studije nervne provodljivosti (ENMG – med. elektroneuromiografija) proveravaju da li su nervni impulsi u rukama i nogama normalni. Elektromiografski testovi da vide koliko dobro se mišići ruku i nogu kreću kao odgovor na nervne signale. Ova dva testa se obično rade zajedno. Oni uključuju seriju trenutnih manjih strujnih udara kroz male igle ili jastučiće na koži.
• Ultrazvuk mokraćne bešike koji se izvodi odmah nakon mokrenja koristi se da se vidi da li Vaša bešika pravilno funkcioniše. Obično bi trebalo da bude vrlo malo urina u bešici nakon korišćenja toaleta.
• Studija pražnjenja želuca (želuca) testira koliko brzo se hrana kreće kroz Vaš stomak. U ovom testu jedete hranu koja sadrži malu količinu radioaktivnog materijala. Niz slika snima mašina koja detektuje radioaktivni signal. Nemogućnost pražnjenja stomaka jer oštećeni nervi ne mogu reći mišićima da se kontrahuju naziva se gastropareza.
• Vaš lekar će takođe možda želeti da uradi endoskopiju kako bi se uverio da ništa drugo ne izaziva gastroparezu. U endoskopiji, lekar provlači fleksibilnu cev sa kamerom na kraju kroz Vaša usta i pomera je da pogleda unutrašnjost Vašeg jednjaka, želuca i drugih abdominalnih struktura.
• Biopsija nerva podrazumeva uzimanje malog uzorka nerva koji se ispituje u laboratoriji. Ova metoda se koristi veoma retko.

Očekivano trajanje

Periferne i autonomne neuropatije su obično dugotrajni problemi. Fokalna neuropatija može trajati nekoliko meseci, ali može biti hronična.

Prevencija

Dijabetička neuropatija je uzrokovana abnormalno visokim nivoom glukoze u krvi. Stoga, dijabetičari mogu pomoći u sprečavanju neuropatije tako što drže nivo šećera u krvi pod dobrom kontrolom.

Pored toga, izbegavanje pušenja može pomoći u sprečavanju ili odlaganju neuropatija.

Tretman

Lečenje dijabetičke neuropatije se fokusira na:

• stroža kontrola glukoze u krvi
• ublažavanje bola
• redovni program vežbanja za sagorevanje glukoze i izgradnju mišićne snage
• izbegavanje pušenja
• lekovi za lečenje autonomnih problema i sprečavanje infekcija bešike, uz moguću suplementaciju za dijabetes
• fizikalna terapija
• pažljiva briga o stopalima.

Zdrava ishrana i redovna vežba mogu da drže šećer u krvi pod kontrolom kod nekih ljudi sa dijabetesom. Za druge može biti potrebno lečenje jednim ili više lekova ili insulinom.

Da bi ublažio bol periferne neuropatije, vaš lekar može prvo da prepiše acetaminofen (Tilenol) ili nesteroidni antiinflamatorni lek (NSAID), kao što su ibuprofen ili naproksen.

Dijabetičari svakako mogu razmisliti i o kvantnoj analizi o kojoj možete pročitati klikom ovde, dok određene dodaci ishrani poput Aloe Vere može umnogome pomoći kod metaboličkih sidnroma ili drugih endokrinih poremećaja. Svakako se u svakom trenutku možete konsultovati sa našim lekarima putem kontakt forme.

Postoji mnogo drugih dostupnih lekova za smanjenje nervnog bola. Ovi uključuju:

• male doze tricikličnih antidepresiva, kao što su:
  • amitriptilin (Elavil)
  • nortriptilin (Aventil, Pamelor)
  • dezipramin (Norpramin)
• gabapentin (neurontin)
• pregabalin (Lirica)
• duloksetin (Cimbalta)
• venlafaksin (Effekor).

Vaš lekar vam takođe može preporučiti da utrljate kremu za ublažavanje bolova koja sadrži kapsaicin ili nanesite flaster sa lidokainom na bolno područje. Druge opcije uključuju izosorbid dinitrat topikalni sprej ili transkutanu električnu stimulaciju nerva (TENS) u kojoj deo kože prima male električne udare koji imaju za cilj da prekinu signale bola iz zahvaćenog područja. Takođe se preporučuje korišćenje MSM gela za utrljavanje u bolna mesta uz kombinaciju sa Aloe Firstom.

Ako imate gastroparezu, jedenje malih, čestih obroka sa niskim sadržajem masti i vlakana može pomoći. Vaš lekar može da vam prepiše metoklopramid (Reglan) da pomogne da se stomak isprazni.

Postoji mnogo dostupnih tretmana za zatvor i dijareju.

Da biste ublažili zatvor, pijte puno tečnosti i redovno vežbajte. Takođe možete uzeti:

• vlakna
• sredstva za povećanje i omekšavanje stolice, kao što su:
  • psilijum (Metamucil, Konsil)
  • metilceluloza (Citrucel)
• maziva za stolice, kao što su:
  • dokusat natrijum (Colace)
• klistirke.

Umereno koristite laksative. Prekomerna upotreba može dovesti do zavisnosti i pogoršati zatvor.

Za dijareju, Vaš lekar može da vam prepiše:

• vlakno
• sredstva za povećanje zapremine (koji pomažu da se tečna stolica promeni u meku čvrstu stolicu)
• loperamid (Imodium).

Ako imate slabo pražnjenje mokraćne bešike, vaš lekar će Vam pomoći da smanjite na minimum lekove koji mogu doprineti problemu nepotpunog pražnjenja bešike. Kateteri se mogu koristiti za pražnjenje bešike kada je neuropatija teška. Infekcije bešike koje zahtevaju antibiotike obično se javljaju kod ljudi sa abnormalnom funkcijom bešike.

Za erektilnu disfunkciju (med. impotencija), Vaš lekar može da vam prepiše:

• sildenafil (vijagra)
• vardenafil (Levitra)
• tadalafil (Cialis)
• avanafil (Stendra).

Drugi mogući tretmani za erektilnu disfunkciju uključuju

• vakuum cilindar sa ručnom pumpom
• injekcije u penis, leka koji podstiče erekciju
• implantat penisa.

Vrtoglavica kada stojite može se lečiti pijenjem više tečnosti. Lekovi koji povećavaju količinu soli i vode u telu takođe mogu pomoći.

Za sindrom karpalnog tunela mogu se preporučiti udlage, injekcija kortikosteroida ili operacija.

Ako periferna neuropatija utiče na Vaša stopala, trebalo bi da:

• perete noge svaki dan i pazite da se dobro osuši predeo između prstiju.
• pažljivo proverite stopala da li ima posekotina, rana ili otoka.
• nosite meke, čiste čarape i cipele koje dobro pristaju.
• nikad ne idete bosi.
• isečete nokte ravno da biste izbegli urastanje noktiju.
• nikada ne pokušavate sami da uklonite žuljeve ili bradavice. Uvek ih pokažite svom lekaru.

Kada pozvati lekara?

Obratite se svom lekaru ako razvijete nove ili pogoršanje simptoma neuropatije. Pozovite svog doktora kad god imate posekotinu ili ranu koja ne zarasta ili izgleda kao da je zaražena. Izuzetno je važno brzo reagovati na povrede i infekcije, ma koliko manje.

Prognoza

U većini slučajeva fokalne neuropatije, slabost mišića i/ili bol nestaju u roku od nekoliko meseci.

Periferne neuropatije su uporni problemi. Bol može trajati godinama. Neki ljudi smatraju da je simptome lakše tolerisati ako bolna područja izgube osećaj i utrnu. Međutim, potpuni gubitak osećaja povećava rizik od čireva na stopalima.

Izvor: originalni tekst na engleskom jeziku: ovde

Чланак Dijabetička neuropatija се појављује прво на FOREVER4Life.

Чланак Fizička aktivnost u dijabetesu се појављује прво на FOREVER4Life.

Naučnici posebno ističu smanjenje mortaliteta od srčanih bolesti, raka i dijabetesa. Pored toga, ova vrsta ishrane smanjuje rizik od kognitivnog pada i problema sa mentalnim zdravljem, piše American Journal of Clinical Nutrition. Prema novim nalazima, osobe čija je ishrana imala najveći udeo proteina biljnog porekla imali su 46 odsto veće šanse za dobro zdravlje u starosti. Učesnici istraživanja sprovedenog u SAD na Univerzitetu Tafts bili su srednjih godina na početku posmatranog perioda.

U međuvremenu možete pogledati naše proizvode koji su čisti izvori biljnih vlakana Forever Fiber i biljnih proteina Forever Plant Protein i šejkove za zamenu obroka Forever Lite Ultra.

Чланак Biljni proteini za duži život се појављује прво на FOREVER4Life.

Jeffrey Bland, Ph.D.
Linus Pauling Institute of Science & Medicine
Preventivna medicina, mart/april 1985.

Apstrakt

Ova studija procenila je uticaj soka aloje vere kao oralnog dodatka ishrani na želudačnu pH vrednost,
specifičnu masu stolice, varenje i apsorpciju proteina i na mikrobiologiju stolice. Rezultati ukazuju na
to da većina pojedinaca dobro podnose oralno unet sok aloje vere i da on ima povoljne efekte na
izvestan broj gastrointestinalnih parametara. Predstavljena je rasprava o potencijalnoj ulozi soka aloje
vere u lečenju zapaljenskih poremećaja creva zasnovana na ovom istraživanju.

Uvod

Delovi roda Aloe Barbadensis i Aloe Vera korišćeni su u medicinske svrhe kroz istoriju. Ako se vratimo
antičkoj feničanskoj književnosti, videćemo da istoričarski zapisi beleže primenu unutrašnjeg sadržaja
lišća aloje za lečenje opekotina, rana i drugih dermatoloških poremećaja. Farmakološki princip(i) u
vezi sa alojom bili su izloženi velikim kontroverzama tokom vremena. Proteklih godina, pojedinci su
izvlačili ekstrakte iz biljke aloje tražeći odreñene hranljive agense, alkaloide, saponine, materije
vezane za masne kiseline, glikoproteine, ili terpenoidne supstance koje bi mogle da objasne njenu
jedinstvenu sposobnost da ubrza zaceljivanje dermisa. Ovo istraživanje nije uspelo da identifikuje
aktivni princip aloje. Predlagana je ideja da ekstrakt aloje ubrzava obnavljanje tkiva kroz kompleksnu
sinergističku interakciju mnogih supstanci, uključujući vitamine, mineralne aminokiseline i druge male
konstituentske molekule koji pripadaju porodici terpenoida.
Nedavno su supstance poput Aloe-Emodina ili Aloe Resin-a ocenjene iz koncentrata ekstrakta aloje kao
terpenoidi, karakteristični za lekoviti potencijal aloje.
Fitohemičarima i dalje ostaje veliki izazov da pokušaju bolje da definišu koji su aktivni fiziohemijski
agensi u aloji. Meñutim, klinički dokazi pokazuju da je topička primena ekstrakta aloje ili isečenog
floemskog materijala same biljke iznova i iznova pokazala značajnu moć biljke u poboljšanju
prokrvljenosti, smanjivanju edema i upale, ubrzavajući istovremeno rast i diferencijaciju epidermisa.
Nedavne studije na životinjama koje su sproveli Cera, Heggers i Hagstrom pokazale su da topička
primena ekstrakta aloje kod pasa sa odreñenim oblicima dermatitisa može dovesti do značajnog
poboljšanja dermatološkog stanja u poreñenju sa kontrolnom životinjom. Oni tvrde da Aloe Vera ima
kako bakteriostatičku, tako i prostaglandin-supresorsku aktivnost kada se primenjuje na dermis.
Sa ovim zapažanjima da ekstrakt aloje ima moći bakteriostatičke supstance kada se primenjuje topički
u skladu su i istorijski zapisi da aloe vera, kada se unosi oralno, ima i sistemski uticaj na popravljanje
funkcionisanja gastrointestinalnog trakta, a možda čak i druge važne fiziološke veze. Pojedinci koji su
patili od zatvora, sindroma osetljivih creva, kolitisa i želudačne kiseline, prijavile su olakšanje u
pogledu ovih oboljenja nakon oralnog uzimanja soka aloje vere. Fiziološki efekti oralno primenjenog
soka aloje vere na funkcionisanje gastrointestinalnog trakta još nije proučavano pod kontrolisanim
uslovima. Takva studija je neophodna kako bi se utvrdila uloga koju oralno uzet sok aloje vere ima u
izazivanju povoljnih promena u funkcionisanju gastrointestinalnog trakta.
Ova studija je osmišljena kako bi se pozabavilo tim pitanjem. Ova studija procenjuje uticaj oralno
unetog soka aloe vere na funkcionisanje gastrointestinalnog trakta preko procene crevne bakterijske
aktivnosti, gastrointestinalne pH vrednosti, uticaja na specifičnu masu stolice i gastrointestinalnu
pokretljivost kod normalnih ispitanika.

Metod rada

U ovu studiju bilo je uključeno 10 zdravih ispitanika – 5 muškaraca (prosečna starost: 42; standardna
devijacija: 14 godina) i 5 žena (prosečna starost: 32; standardna devijacija: 5 godina) koji su
učestvovali u polukontrolisanom istraživanju oralnog uzimanja soka aloa vere. Tokom ovog
istraživanja, od njih nije traženo da unose odreñene vrste namirnica niti da drugačije rasporeñuju
svoje vreme, već da se drže svog uobičajenog načina ishrane i stila života.
Ispitanici su se uključivali u studiju tako što su se javljali lekaru na procenu izlučivanja želudačne
kiseline Hajdelbergovim radiotelemetrijskim postupkom nakon noći provedene bez jela. Hajdelbergov
postupak podrazumeva uzimanje male pH osetljive kapsule koja prenosi unutrašnju pH vrednost
želuca i dvanaestopalačnog creva prijemniku koji se nosi oko struka. Ovaj postupak omogućava
odreñivanje gastrointestinalne pH vrednosti zato što se kapsula nalazi u gastrointestinalnom traktu, a
može odrediti pH vrednost i nakon opterećivanja trakta različitim namirnicama.
Nakon što je kapsuli dato vremena da se uravnoteži u želucu, ispitanici su uzimali zamenu za obrok
(meal replacement bar) kako bi se podstaklo lučenje hidrohlorne kiseline. 40% kalorijske vrednosti ove
zamene za obrok bilo je u obliku proteina, 50% u obliku ugljenih hidrata, a 10% u obliku masti, uz
količine vitamina i minerala koje su u skladu sa preporučenim dnevnim unosom. Sat vremena kasnije,
pacijent je uzimao 6 unci vode i od njega je traženo da sedne uspravno kako bi kapsula prešla u
dvanaestopalačno crevo gde je pH vrednost praćena još dva i po sata. Nakon sprovoñenja
Hajdelbergovog gastrograma, od pacijenata je uziman i uzorak stolice i uzorak jutarnjeg urina.
U urinu je traženo prisustvo indoksil-sulfata, metabolita triptofana koji u crevima nastaje delovanjem
crevnih bakterija na neapsorbovane hranljive dietary proteine. Indoksil sulfat u urinu pokazuje u kolikoj
se meri hranljivi proteini ne apsorbuju, ili u kolikoj meri intestinalne crevne bakterije učestvuju u
procesu truljenja. Merena je specifična masa uzorka stolice i uzorak je testiran na prisustvo
mikrobioloških organizama, a naročito je obraćena pažnja na patogene bakterije.
Nakon što bi završio ovaj prvi set testova, od svakog ispitanika je traženo da unese 6 unci soka aloje
vere (koncentrat soka) u porcijama od po 2 unce tri puta dnevno svakog dana tokom sedam dana.
Nakon sedam dana ad lib ishrane uz uzimanje soka aloje vere, stanje svakog ispitanika procenjeno je
istom procedurom kao i na početku eksperimenta. Jedina izmena u postupku bilo je uzimanje 6 unci
soka aloje vere tokom prvog sata Hajdelbergovog gastrograma umesto 6 unci vode.
Poreñenje rezultata kulture stolice, urinarnog indikana (urinary indican) i Hajdelbergovog gastrograma
nakon uzimanja aloje vere sa rezultatima dobijenim pre testiranja omogućili su da se utvrdi uticaj koji
uzimanje soka aloje vere ima na funkcionisanje gastrointestinalnog trakta putem merenja bakterijske
aktivnosti debelog creva, vremena prolaska kroz creva (bowel transit time), želudačne pH vrednosti i
gustine stolice.

Rezultati

Ispitivanjem podataka prikupljenih od svakog ispitanika pre i nakon uzimanja soka aloje vere dobijeni
su rezultati o prosečnim promenama urinarnog indikana, specifične mase stolice, želudačne pH
vrednosti i intestinalne pokretljivosti.
Kao što se može videti u Tabeli 1, vrednosti urinarnog indikana se u proseku smanjuju za jednu
jedinicu nakon unosa soka aloje vere tokom jedne sedmice. Ovo ukazuje na umanjenu bakterijsku
konverziju triptofana u crevima, a verovatno i na poboljšano varenje i apsorpciju proteina nakon
uzimanja soka od aloje vere.
Uvećani urinarni indikan je povezan sa smanjenom sposobnošću razlaganja i apsorpcije proteina i
uvećanim razlaganjem amino-kiseline triptofana u crevima, dok niža vrednost urinarnog indikana
uočena nakon ove studije o uzimanju soka aloje vere ukazuje na pospešenu asimilaciju svarenih
proteina uz umanjeno razlaganje bakterija.

TABELA 1
Vrednosti urinarnog indikatora
pre i posle studije o aloji veri

Prosečna promena – 1,0 jedinica indikatora
Vrednosti od nula do 4: najviši indikator = 4

U Tabeli 2 prikazani su podaci o specifičnoj masi stolice pre i nakon uzimanja soka od aloje vere
tokom nedelju dana. Može se uočiti da se specifična masa stolice smanjila prosečno za 0,37 jedinica,
što ukazuje na poboljšane karakteristike stolice po pitanju zadržavanja vode, te umanjeno vreme
prolaska kroz creva. Važno je napomenuti da se nijedan ispitanik nije žalio na dijareju ili retku stolicu
tokom uzimanja aloje vere, već je specifična masa stolice umanjena na praktično idealnu vrednost.

TABELA 2
Specifična masa stolice
pre i posle studije o aloji veri

Prosečna promena – 0,3 nakon terapije alojom

U Tabeli 3 prikazan je pH u želucu jedan sat nakon uzimanja zamene za obrok i neposredno nakon
oralnog uzimanja vode ili soka aloje vere. Može se uočiti da je uzimanje soka aloje vere za posledicu
imalo uvećanje pH vrednosti crevnog sadržaja u proseku za 1,88 jedinica. Sok aloje vere stoga ima
ulogu pufera u crevima, gde je optimalni opseg pH vrednosti iznad pH5, te se stoga može smatrati i za
alkalizujuću supstancu.

TABELA 3
pH želuca jedan sat nakon
uzimanja zamene za obrok

Prosečna promena nakon uzimanja aloje vere +1,88 jedinica pH

Tabela 4 ukazuje da je vreme koje je potrebno da se kapsula prenese u dvanaestopalačno crevo
nakon uzimanja aloje vere produženo za približno 1,2 sata. Tabela 4 takoñe potvrñuje da se, od
ukupno deset ispitanika u studiji, kod njih šest mikrobiološkom analizom uočila značajna promena po
pitanju kultura u stolici, te da su kod četiri od tih šest ispitanika primećene naznake gljivične infekcije u
stolicama pre uzimanja aloje i da se nakon uzimanja aloje broj gljivica smanjio. Ovo ukazuje na
činjenicu da oralno uziman sok aloje vere može imati neku vrstu bakteriostatskog ili fungostatskog
dejstva u digestivnom traktu i da može pomoći u podržavanju odgovarajućeg balansa
gastrointestinalnih simbiotičkih bakterija. Ova opažanja su u skladu sa prethodno prihvaćenim
bakteriostatskim svojstvima topički davanog soka aloje vere.

TABELA 4
Vreme prenosa kapsule u duodenum i
efekti aloje vere na kulture stolice

Diskusija

Na opštem nivou, tolerancija ispitanika na uzimanje soka aloje vere bila je dosta dobra. Jedan
ispitanik žalio se na gasove, a jedan na prolazne bolove u stomaku, koji su se umanjili nakon što je
uzimanje soka cele nedelje nastavljeno. Preostalih osam ispitanika bili su asimptomatični, bez
prisustva dijareje, mučnine, nadutosti ili stomačnih tegoba (intestinalni distres).
Četiri ispitanika zapazila su pravilniji rad creva uz povećan osećaj lagodnosti u stomaku nakon jela. Tri
ispitanika navela su da su iskusili izvesni priliv energije i osećanje blagostanja, mada ovakva
zapažanja nisu mogla biti kvantitativno potvrñena jer studija nije bila slepa niti placebo-kontrolisana.
Najizraženija objektivna razlika izmeñu perioda pre uzimanja soka aloje vere i nakon njega kod
različitih ispitanika bilo je smanjenje specifične mase stolice, što ukazuje uvećanu sposobnost stolice
da zadržava vodu i poboljšanu gastrointestinalnu pokretljivost uz smanjeno vreme prolaska kroz
creva. To bi značilo da je uzimanje aloje vere imalo tonizirajući efekat na intestinalni trakt i dovelo do
smanjenog vremena prolaska uz umanjeno zaostajanje fekalnih materija u debelom crevu. Ovaj blagi
tonizirajući efekat nije bio propraćen dijarejom i stoga se ne može smatrati da deluje kao pravi
laksativ.
Dalje, činilo se da uzimanja soka aloje vere menja crevnu floru. Oni ispitanicu koji su imali izuzetno
povećan broj fekalnih bakterija i neke gljivične infekcije (infekcije gljivicama) iskusili su poboljšanje u
pogledu fekalne kolonizacije i smanjeno prisustvo gljivica nakon uzimanja soka aloje vere. Ovo možda
ukazuje na činjenicu da aloa vera sadrži jedan ili više agenasa koji imaju mikostatička ili
bakteriostatička svojstva, ili da poboljšano funkcionisanje gastrointestinalnog trakta i promenjena pH
vrednost creva – jer oni su povezani sa uzimanjem soka aloje vere – omogućavaju različitim
populacijama bakterija da se razviju u crevima. Dosta uočljiv bio je i alkalizirajući efekat soka aloje
vere jer je prosečna pH vrednost u gastrointestinalnom traktu nakon uzimanja aloje porasla za 1.86
jedinica, što ukazuje na izraženiji alkalni puferski kapacitet crevnog sadržaja u kome je prisutan sok
aloje vere. Ovaj rezultat bi išao u prilog hipotezi da uzimanje soka aloje vere može delovati i kao blagi
antacid jer je njegova pH vrednost 8.6 uz dosta dobar puferski kapacitet.
Na kraju, smanjenje urinarnog indikana nakon uzimanja soka aloje vere ukazuje da poboljšanje
crevne bakterijske aktivnosti ili varenja / apsorpcije proteina nakon uzimanja soka aloje vere ukazuje
na opadanje procesa truljenja u crevima. Činjenica da se hranljivi proteini bolje apsorbuju i da je
stoga manje podložno truljenju može takoñe ukazivati na razlog zbog koga su pojedinci u prošlosti
smatrali da aloa vera koristi pri lečenju različitih simptoma alergije na hranu ili kod bolova sličnih
artritisu. Iz radova dr Hemmingsa poznato je da produkti nepotpunog razlaganja proteina iz reaktivnih
namirnica kao što su gluten iz pšenice ili kasein iz mleka mogu proći kroz „propustiljivu“
gastrointestinalnu sluzokožu u sistemsku cirkulaciju i izazvati antitelo-antigen reakcije u sistemskoj
cirkulaciji koje mogu pogoršati simptome artritisa ili mogu učestvovati u direktnom antigneskom
napadu na crevnu sluzokožu što povećava rizik od zapaljenskih crevnih poremećaja.
Postoje naznake i da neki od proizvoda nepotpunog razlaganja proteina mogu imati hemijsku
reaktivnost sličnu onoj kod endorfina i da, ako se apsorbuju u sistemski krvotok, mogu izazvati
biohemijske promene u mozgu povezane sa stanjem zvanim „cerebralna alergija“. Kada se proizvodi
nepotpunog razlaganja proteina, putem lošeg varenja ili loše apsorpcije proteina, nañu u krvotoku i
pokrenu komplekse antigen-antitelo. Može se desiti da ovi kompleksi budu zarobljeni u jetri ili
zglobovima i da pokrenu zapaljenske procese koji kao kliničke manifestacije imaju bol i edem. To
možda objašnjava zašto su Rasmussen i njegovi saradnici otkrili da smanjen unos hrane može
pomoći u smirivanju simptoma reumatoznog artritisa kod obolelih pacijenata. Oni su otkrili da su
pacijenti oboleli od reumatoidnog artritisa doživeli značajno poboljšanje u pogledu jutarnje ukočenosti,
iintenziteta bola (pain score), snazi stiska šake, i indeksa zglobova kao i opadanje biohemijskih
pokazatelja aktivne bolesti dok su unosili smanjene količine hrane. Do toga je možda došlo jer je u krvi
bilo smanjeno prisustvo produkata nepotpunog razlaganja proteina što je umanjilo formiranje
kompleksa antigen-antitelo kao i degranulaciju neutrofila uz prateće zapaljenske procese povezane sa
artritisom. Agensi koji bi poboljšali integritet gastrointestinalne sluzokože i pomogli varenje i apsorpciju
hranljivih proteina u obliku aminokiselina pre nego u obliku oligopeptida, smanjili bi relativno
opterećenje krvi prehrambenim antigenima, agensima koji pogoršavaju simptome artritisa.
U poslednje vreme se došlo do saznanja da kod osoba koje boluju od celijačne bolesti koja je
povezana sa osetljivošću na pšenicu, da protein pšenice sadrži prehrambeni antigen, alfa-gliaden, koji
može pokrenuti aktivnost supresorskih T-ćelija i pogoršati imunitet tela. To možda objašnjava zašto je
celijačna bolest često povezana sa simptomima zapaljenskog oboljenja creva. Poboljšano varenje i
korišćenje ovih antigena prehrambenih proteina olakšalo bi održavanje boljeg imunološkog stanja
creva uz umanjenu zapaljensku aktivnost. Takoñe je otkriveno da nesteroidni protivzapaljenski lekovi
koji se obično koriste za lečenje simptoma artritisa ustvari povećavaju propustljivost creva za antigene
i mogu dovesti do povećanja u stvaranju kompleksa antigen-antitelo i pogoršati napredovanje bolesti
na duže staze. Poznato je i da zloupotreba alkohola može prouzrokovati „propustljivost“ creva i
povećati rizik od izloženosti prehrambenim antigenima.
Uloga soka aloje vere u unapreñivanju pravilnog funkcionisanja gastrointestinalnog trakta, zasnovana
na podacima iz ove preliminarne studije, mogla bi biti u regulisanju gastrointestinalne pH vrednosti uz
popravljanje crevne pokretljivosti, povećavanje specifične mase stolice i smanjivanje populacija
izvesnih fekalnih mikroorganizama, uključujući gljivice. To bi moglo imati značajne prednosti za
pojedine osobe zbog unapreñivanja varenja i apsorpcije prehrambenih proteina i smanjivanja procesa
truljenja u debelom crevu.
Ova studija pruža osnovu za detaljniju procenu uticaja soka aloje vere na funkcionisanje
gastrointestinalnog trakta kod pacijenata sa aktivnim inflamatornim bolestima, uključujući zapaljenske
crevne poremećaje, kolitis, a možda i oblike autimunih bolesti, uključujući reumatozni artritis. Uticaj
uzimanja soka aloje vere kod ovih pacijenata pod kontrolisanim uslovima omogućio bi procenu
učinkovitosti ove kompeksne smeše kao supstance koja poboljšava funkcionisanje gastrointestinalnog
trakta. Dobrobit od uzimanja soka aloje vere možda potiče od smanjene količine antigena koji
dospevaju do sluzokože creva, što je, ukoliko se ne kontroliše, povezano sa zapaljenskim oboljenjima
creva ili sa apsorpcijom ovih antigena u sistemski krvotok kroz propustljivu sluzokožu što pokreće
stvaranje kompleksa antigen-antitelo.
Na osnovu ove studije može se potvrditi da normalni pojedinci dobro podnose uzimanje soka
aloje vere i da on ne dovodi do ikakvih prikrivenih ili očiglednih neželjenih efekata na
gastrointestinalnu fiziologiju. Oralno uzimanje uzrokovalo je poboljšanu crevnu pokretljivost,
uvećanu specifičnu masu stolice i umanjeni nalaz truljenja proteina u debelom crevu. Klinička
poboljšanja intestinalne funkcije prilikom uzimanja aloje vere uključuju umanjenu nadutost
nakon obroka i umanjenu flatulenciju, što ukazuje na poboljšanu bakterijsku funkciju debelog
creva.

Zahvalnost

Autor se zahvaljuje zaposlenima Medicinske laboratorije Belvju-Redmond, gñici Darlin Kent, g. Vejnu
Elisonu i gñici Šili Glicou, na izuzetnom radu u laboratoriji i pruženoj pomoći.

Чланак Efekti oralnog unošenja Aloe Vere се појављује прво на FOREVER4Life.

Koje su glavne razlike između vitamina D i D3?

Izraz „vitamin D“ je pogrešan, jer u apoteci nećete naći ništa označeno jednostavno kao „vitamin D“. Umesto toga, Vaš izbor će biti vitamin D2 ili vitamin D3. Generalno, kada se spomene vitamin D, podrazumevana selekcija je vitamin D2. U svrhu ovog članka, kada se spomene vitamin D, odnosiće se na vitamin D2. Imena mogu da zbune, jer mnogo puta pacijenti ulaze u apoteku tražeći vitamin D i iznenađeni su da postoje D2 i D3.

Vitamin D (D2) dolazi iz biljnih izvora, kao što su divlje pečurke, kao i od obogaćene hrane, poput mleka ili proizvoda od žitarica. Njegova snaga se obično meri u međunarodnim jedinicama, što je na etiketi skraćeno „IJ ili IU“. Kapsule od 50 000 IJ se izdaju samo na recept, dok su manje jačine dostupne bez recepta. Vitamin D je jeftiniji za proizvodnju i zato je oblik koji se najčešće nalazi u obogaćenim prehrambenim proizvodima.

Vitamin D3 uglavnom dolazi iz životinjskih izvora kao što su riblje ulje, masna riba, jetra i žumance. Kada je vaša koža izložena sunčevoj svetlosti, ona proizvodi vitamin D3. Iz tog razloga se ponekad naziva vitaminom sunčeve svetlosti. Njegova snaga se takođe meri u međunarodnim jedinicama. Svi oblici vitamina D3 dostupni su bez recepta.

Koji je efikasniji – vitamin D ili D3?

Vitamin D2 i D3 se apsorbuju u krvotok gde ih jetra metabolišu u 25-hidroksivitamin D2 i 25-hidroksivitamin D3, inače zajednički poznatiji kao 25D ili kalcifediol. Kalcifediol je kompleks vitamina D koji cirkuliše u vašoj krvi, a njegovi nivoi direktno odražavaju zalihe vitamina D u Vašem telu. Kalcifediol se obično naziva aktivnim oblikom vitamina D. Kada lekar zahteva laboratorijske testove za proveru nivoa vitamina D, oni će meriti nivo kalcifediola (25D).

Bilo je nekoliko studija koje su upoređivale da li suplementi sa vitaminom D2 ili D3 proizvode viši nivo kalcifediola u krvi. Studija koju je objavio Nacionalni institut za biotehnološke informacije SAD-a, sprovedena je kod starijih žena u postmenopauzi kod kojih je utvrđeno da imaju nedostatak vitamina D. Uporedio je efekte primanja jedne visoke doze vitamina D2 ili vitamina D3 na nivo kalcifediola. Studija je zaključila da vitamin D3 proizvodi oko dvostruko veću količinu kalcifediola u cirkulaciji u ovoj populaciji pacijenata u odnosu na vitamin D2.

U odvojenom kliničkom ispitivanju upoređujući 10-nedeljni režim doziranja vitamina D2 i vitamina D3 dva puta nedeljno po 50.000 IU u demografski podudarnim grupama, takođe je utvrđeno da je vitamin D3 superioran u proizvodnji viših nivoa 25D ili kalcifediola.

Što se tiče laboratorijskih testova kojima se mere nivoi vitamina D, lekar može da proceni ukupan 25D ili slobodan 25D ili obe vrednosti. I dalje ostaje kontroverza oko toga koji je laboratorijski test najbolje merilo zaliha vitamina D u Vašem telu, ali ove studije pokazale su da je vitamin D3 superiorniji u podizanju oba nivoa.

Uobičajeni neželjeni efekti vitamina D naspram D3

Ne postoje česti neželjeni efekti terapije niti vitaminom D2 niti D3. Neželjeni efekti povezani sa vitaminom D rezultat su hipervitaminoze D, izuzetno retkog stanja koje se javlja kada unosite previše vitamina D. To se ponekad primećuje kod pacijenata koji uzimaju megadoze vitamina D, što dovodi do toksičnosti vitamina D. Rezultat je nakupljanje opasno visokog nivoa kalcijuma u ​​krvi što može dovesti do mučnine, povraćanja, zatvora i čestog mokrenja. Ako se ne leči, može doći do nepovratne bubrežne insuficijencije zajedno sa kalcifikacijom organa i mekih tkiva.

Sledeća tabela navodi neželjene efekte povezane sa hipervitaminozom D, a ne normalnim dodacima vitamina D. Više informacija o toksičnosti vitamina D možete dobiti od lekara ili farmaceuta, jer ovo možda nije potpuna lista.

Interakcije vitamina D2 i D3 sa lekovima

Vitamin D2 i D3 se metabolišu u jetri do 25D, pa su potencijalne interakcije lekova slične za oba oblika. Vitamin D može povećati nivo aluminijuma u ​​serumu ako se uzima sa aluminijumskim hidroksidom, uobičajenim antacidom, pa stoga kombinaciju treba izbegavati. Tiazidni diuretici, poput hidrohlorotiazida, mogu povećati šansu da vitamin D poveća nivo kalcijuma u ​​krvi na opasno visok nivo. Pacijenti koji uzimaju i tiazidne diuretike i dodatke vitamina D treba da prate njihov efekat kod svog lekara. Neki lekovi mogu smanjiti apsorpciju i efikasnost dodatka vitamina D. Sekvestranti žučnih kiselina, kao što je holestiramin, primer su leka koji će smanjiti apsorpciju vitamina D. Vitamin D i holestiramin ne treba davati istovremeno.

Sledeća tabela možda nije potpuna lista interakcija sa lekovima. Molimo konsultujte se sa farmaceutom ili zdravstvenim radnikom za više informacija i kompletnu listu interakcija.

Upozorenja na vitamin D i D3

Toksičnost vitamina D se može javiti sa prekomerno visokim dozama. Simptomi mogu da uključuju mučninu, povraćanje, gubitak apetita, zatvor, dehidrataciju, umor i konfuziju. Zbog činjenice da je vitamin D lek rastvorljiv u mastima, efekti terapije vitaminom D mogu trajati 2 meseca ili više nakon prekida terapije. Takođe je važno znati sadržaj vitamina D u drugim suplementima koje možda uzimate, kao što je svakodnevni multivitamin. Ne biste trebali uzimati visoke doze dodataka vitamina D bez uputstva lekara.

PROČITAJTE ČESTO POSTAVLJANA PITANJA

Šta je vitamin D (D2)?
Vitamin D (D2 – ergokalciferol) je dodatak vitaminu D dostupan u formulacijama na recept i u slobodnoj prodaji. Dostupan je u oralnim tabletama i kapsulama, kao i u oralnom rastvoru. Vitamin D2 dolazi iz biljnih izvora i najčešći je oblik vitamina D koji se nalazi u obogaćenoj hrani. Odlična doza se nalazi u preparatu Forever Calcium.

Šta je vitamin D3?
Vitamin D3 (holekalciferol) je dodatak vitamina D koji se prodaje bez recepta i dostupan je u različitim snagama. Dostupan je u oralnim tabletama i kapsulama, kao i u oralnim i sublingvalnim rastvorima.
Vitamin D3 dolazi iz životinjskih izvora kao što su riblje ulje, masna riba, jetra ili žumance, a možete pogledati i proizvode bogate vitaminom D3: Forever Daily ili izvanredan Aloe Vera Gel.

Da li su vitamin D ili D3 isti?
Kada se referiramo na vitamin D, govorimo o vitaminu D2. Vitamin D2 i D3 su široko korišćeni dodaci vitamina D, ali nisu isti. Vitamin D2 je ergokalciferol i potiče iz biljnih izvora. Vitamin D3 je holekalciferol i potiče iz životinjskih izvora. Oba dodatka se u telu obrađuju u jetri do 25-hidroksivitamina D, mada se smatra da vitamin D3 pruža viši nivo 25D. Neke formulacije vitamina D2 se izdaju samo na recept, dok se sve formulacije vitamina D3 prodaju bez recepta.

Da li je vitamin D ili D3 bolji?
Vitamin D i D3 se u telu obrađuju u jetri do 25-hidroksivitamina D2 i 25-hidroksivitamina D3. Studije su pokazale da uzimanje vitamina D3 dovodi do viših nivoa 25D, što zauzvrat dovodi do većeg doprinosa zalihama vitamina D u telu.

Da li mogu da koristim vitamin D ili D3 tokom trudnoće?
Vitamin D i vitamin D3 su sigurni za uzimanje u trudnoći i pod nadzorom lekara. Vaš lekar može preporučiti dnevnu dozu suplementa i treba da nadgleda znakove retke toksičnosti vitamina D.

Da li mogu da koristim vitamin D ili D3 sa alkoholom?
Vitamin D i vitamin D3 su sigurni za uzimanje ako konzumirate alkohol. Obe supstance metabolišu prvenstveno jetra, pa bi rad jetre trebalo da nadgleda zdravstveni radnik.

Da li treba da uzimam vitamin D ili D3?
Vitamin D (D2) i vitamin D3 su efikasni dodaci vitaminu D. Vitamin D2 je odobren u lečenju hipoparatireoidizma, rahitisa otpornog na vitamin D i hipofosfatemije. Oba dodatka se obično koriste za dodavanje vitamina D.

Studije su pokazale da suplementi vitamina D3 mogu biti superiorni u podizanju zaliha vitamina D u telu. Dodaci vitamina D imaju brojne zdravstvene koristi, ali lekar treba da koristi laboratorijske testove kako bi preporučio količinu vitamina D koju treba da uzmete i koji oblik.

Za šta je vitamin D3 dobar?
Vitamin D3 se najčešće koristi kao dodatak ishrani vitamina D. Pomaže u apsorpciji kalcijuma i može biti od pomoći u prevenciji osteoporoze i osteomalacije.

Zašto lekari prepisuju vitamin D2 umesto D3?
Vaš lekar može odrediti vašu preporuku za vitamin D na osnovu laboratorijskog rada. Među nekim zdravstvenim radnicima može postojati mišljenje da je vitamin D2 efikasniji jer se izdaje samo na recept, iako su studije pokazale da to nije nužno tačno. Vitamin D2 takođe može biti niži trošak za pacijenta, posebno ako je delimično ili u celosti pokriven njihovim osiguranjem.

Daje li vam vitamin D3 energiju?
Smatra se da povećanje unosa vitamina D poboljšava energiju. Kliničko ispitivanje je obavljeno ispitivanjem nivoa umora kod pacijenata kod kojih je utvrđeno da imaju nedostatak vitamina D. Ovim pacijentima je dat dodatak vitamina D3 za povećanje nivoa vitamina D u krvi, a rezultati su pokazali značajno poboljšanje nivoa umora. Naučnici su pokazali da je ovo možda zbog dejstva vitamina D na ćelijskom nivou gde povećava mitohondrijsku oksidativnu fosforilaciju u skeletnim mišićima. Ovo smanjuje zamor mišića.

Pogledajte Forever4Life proizvode (klik)

Чланак Vitamin D ili D3: šta je bolje za Vas? се појављује прво на FOREVER4Life.

Schisandra (šizandra) je biljka. Voće se koristi kao hrana i takođe za pravljenje lekova.

     Schisandra se koristi kao „adaptogen“ za povećanje otpornosti na bolesti i stres, povećanje energije i povećanje fizičkih performansi i izdržljivosti. Takođe se koristi za sprečavanje ranog starenja i povećanje životnog veka, normalizaciju šećera u krvi i krvnog pritiska, stimulisanje imunološkog sistema i ubrzavanje oporavka nakon hirurških intervencija manjeg ili većeg obima.

     Koristi za lečenje bolesti jetre (hepatitis) i zaštitu jetre od otrova. Kinezi su razvili lek za zaštitu jetre koji se zove DBD, a koji se pravi od schizandrina, jedne od hemikalija iz šizandre.

     Ostale upotrebe šizandre uključuju lečenje visokog holesterola, upale pluća, kašlja, astme, problema sa spavanjem (nesanica), umor i razdražljivost povezane sa emocionalnim poremećajem (neurastenija), predmenstrualni sindrom (PMS), hronične dijareje, dizenterije, noćnog znojenja, spontanog prekomernog znojenja, nehotičnog pražnjenje sperme, žeđi, erektilna disfunkcije (ED), fizičke iscrpljenosti, prekomernog mokrenja, depresije, razdražljivosti (konfuzije) i gubitka pamćenja. Takođe se koristi kod dece da smanji učestalost i ozbiljnost napada groznice povezane sa naslednom bolešću koja se naziva porodična mediteranska groznica.

     Neki koriste šizandru za poboljšanje vidno-mišićne aktivnosti, kao zaštitu od zračenja, sprečavanje bolesti pokreta, sprečavanje infekcije, jačanje energije na ćelijskom nivou i poboljšanje zdravlja nadbubrežne žlezde.

Plod ove biljke se koristi kao hrana.

Kako to funkcioniše?

Hemikalije šizandre poboljšavaju rad jetre stimulišući enzime (proteine koji ubrzavaju biohemijske reakcije) u jetri i podstiču rast ćelija jetre.

Upotreba i efikasnost?

Veoma efikasna za:

Mentalni performans. Uzimanje ekstrakta voća šizandre oralno, samostalno ili u kombinaciji sa rodiolom i sibirskim ginsengom, izgleda da poboljšava koncentraciju, pažnju i brzinu razmišljanja.

Hepatitis. Ekstrakti ploda Schisandra smanjuju nivo enzima koji se zove serumska glutamično-pirvična transaminaza (SGPT) kod osoba sa hepatitisom. Nivo SGPT je pokazatelj oštećenja jetre. Viši nivo SGPT znači veću štetu; niži SGPT znači manju štetu.

Nedovoljno dokaza za:

Kondicija. Uzimanje ekstrakta voća šizandra oralnim putem poboljšava koordinaciju i izdržljivost.

Simptomi menopauze. Schisandra može sniziti nalete vrućine i druge simptome kod zdravih žena sa umerenim ili jakim simptomima menopauze.

Vid na blizinu. Rana istraživanja ukazuju da nanošenje rastvora šizandra na oko tokom 20-24 dana može da poboljša vid kod neke dece sa poremećajima vida na blizinu. Međutim, šizandra ne poboljšava vid kod dece sa progresivnom bolešću oka za vid na blizinu.

Upala pluća (pneumonija). Rana istraživanja pokazuju da uzimanje kombinacije rodiole, šizandre i sibirskog ginsenga (ADAPT-232 CHI San, Švedski biljni institut) dva puta dnevno tokom 10-15 dana smanjuje potrebu za antibioticima i poboljšava kvalitet života ljudi sa upalom pluća kada se uzimaju zajedno uz standardnu negu.

Dijabetes.
Povišen krvni pritisak.
Sprečavanje bolesti kretanja.
Sprečava prerano starenje.

Neželjeni efekti i bezbednost

Plod Šizandre je SIGURAN ako ga uzimate prema odgovarajućim preporukama. Može izazvati žgaravicu, uznemiren želudac, smanjen apetit, bol u stomaku, osip na koži i svrab.

Posebne mere opreza i upozorenja

Trudnoća i dojenje: Schisandra je POTENCIJALNO NEBEZBEDNA ako se uzima oralno tokom trudnoće. Postoje dokazi da bi se materica mogla kontrahovati i to bi moglo dovesti do pobačaja. Ne upotrebljavajte šisandra tokom trudnoće. Nema dovoljno pouzdanih informacija o bezbednosti uzimanja šisandra tokom dojenja. Ostanite na sigurnoj strani i izbjegavajte upotrebu.

Epilepsija: Barem jedan stručnjak upozorava protiv upotrebe šiszndre ako imate epilepsiju. Razlog ovog upozorenja nije jasan, ali to može biti posledica zabrinutosti da bi širandra mogla da stimuliše centralni nervni sistem.

Gastroezofagealna refleksna bolest (GERD) ili peptični čir: Schisandra može pogoršati ova stanja povećavanjem želudačne kiseline.

Visok moždani (intrakranijalni) pritisak: Postoji bojazan da bi šizandra mogla pogoršati ovo stanje jer bi moglo da stimuliše centralni nervni sistem.

Umerena interakcija
Budite oprezni s ovom kombinacijom

Lekovi koje jetra razgrađuje (Citochrome P450 2C9 (CIP2C9) supstrati) stupaju u interakciju sa šizandrom

Neke lekove menja i razgrađuje jetra. Schisandra može povećati brzinu kojom jetra razgrađuje neke lekove. Uzimanje šizandre zajedno sa lekovima koje jetra razgrađuje može umanjiti efekte ovih lekova. Pre nego što uzmete šizandru, obratite se svom lekaru da li uzimate bilo koji lek koji se razgrađuje putem jetre.

Neki lekovi koje jetra je razgradila uključuju celekoksib (Celebrek), diklofenak (Voltaren), fluvastatin (Lescol), glipizid (Glukotrol), ibuprofen (Advil, Motrin), irbesartan (Avapro), losartan (Cozaar), fenitoin (Dilantin), pirokin (Feldene), tamoksifen (Nolvadek), tolbutamid (Tolinaza), torsemid (Demadek) i varfarin (Coumadin).

Lekovi koje jetra razgrađuje (Citochrome P450 3A4 (CIP3A4) supstrati) stupaju u interakciju sa šizandrom.

Neke lekove menja i razgrađuje jetra.

Schisandra može da promeni način na koji jetra razgrađuje neke lekove. Uzimanje schisandre zajedno sa nekim lekovima koje razgrađuje jetra može povećati ili umanjiti efekte ovih lekova. Pre nego što uzmete šizandru, obratite se svom lekaru da li uzimate bilo koji lek koji se eliminiše putem jetre.

Neki lekovi koji se eliminišu putem jetre uključuju lovastatin (Mevacor), klaritromicin (Biakin), ciklosporin (Neoral, Sandimmune), diltiazem (Cardizem), estrogene, indinavir (Crikivan), triazolam (Halcion) i mnoge drugi.

Takrolimus (Prograf) deluje u interakciji sa šizandrom

Schisandra može povećati koliko takrolimusa (Prograf) se apsorbuje iz creva. Uzimanje šizandre zajedno sa takrolimusom (Prograf) može povećati efekte i neželjene efekte takrolimusa (Prograf). Možda će biti potrebno izmeniti dozu takrolimusa (Prograf) ako se uzima sa šizandrom.

Varfarin (Coumadin) komunicira sa šizandrom

Varfarin (Coumadin) se koristi za usporavanje zgrušavanja krvi. Telo razgrađuje varfarin (Coumadin) da bi ga se rešilo. Schisandra može povećati resorpciju i smanjiti efikasnost varfarina (Coumadin). Smanjenje efikasnosti varfarina (Coumadin) može povećati rizik od zgrušavanja. Obavezno redovno vršite kontrolu krvi. Dozu vašeg varfarina (Coumadin) možda je potrebno promeniti.

PREPORUČENI PREPARATI

• Forever Focus

Izvor: WebMD English
Prevod: Forever4Life Team

Чланак Šizandra – kineska lekovita puzavica се појављује прво на FOREVER4Life.

     Korona virusi su velika porodica virusa koji mogu izazvati bolest kod životinja ili ljudi. Kod ljudi je poznato da nekoliko korona virusa uzrokuje respiratorne infekcije, u rasponu od obične prehlade do težih bolesti kao što su Respiratorni sindrom Bliskog Istoka (MERS) i Teški akutni respiratorni sindrom (SARS). Korona virus koji je nedavno otkriven uzrokuje koronavirusnu bolest COVID-19.

Šta je COVID-19

COVID-19 je zarazna bolest koju izaziva nedavno otkriveni korona virus. Ovaj novi virus i bolest bili su nepoznati pre izbijanja epidemije u gradu Vuhan u Kini, decembra 2019.

Simptomi korona virusa

Najčešći simptomi zaraženosti korona virusom (COVID-19) su:

• groznica (TT preko 38,5 stepena C)
• umor,
• suv uporan kašalj
• gubitak čula ukusa i mirisa

Neki pacijenti mogu imati:

• glavobolju i druge bolove,
• zapušenost nosa,
• curenje iz nosa,
• grlobolju,
• proliv.

Ovi simptomi korona virusa su obično blagi i počinju postepeno. Neki zaraženi ne razvijaju nikakve simptome i ne osećaju se dobro. Većina zaraženih (oko 80%) oporavlja se od bolesti bez posebnog lečenja. Otprilike 1 od 6 osoba koje dobiju COVID-19 postaje ozbiljno bolesno i razvija poteškoće s disanjem.

Stariji ljudi i oni sa osnovnim medicinskim problemima poput visokog krvnog pritiska, srčanim problemima ili dijabetesom imaju veću verovatnoću da razviju ozbiljne bolesti. Osobe sa temperaturom, kašljem i otežanim disanjem treba da potraže lekarsku pomoć.

Koliko traje period inkubacije od korona virusa?

„Period inkubacije“ znači vreme između dolaska u kontakt sa virusom i početka simptoma bolesti. Procena perioda inkubacije za COVID-19 kreće se od 1-14 dana, najčešće oko pet dana. 

Kako se korona virus prenosi?

     Korona virusom se može zaraziti od drugih koji imaju virus. Bolest se može proširiti od osobe do osobe malim kapljicama iz nosa ili usta koje se šire kada osoba sa korona virusom kašlje ili izdahne. Ove kapljice dolaze u kontakt sa predmetima i površinama oko osobe koja kašlje/kija. Jedan deo pacijenata se zarazi korona virusom tako što dodiruju predmete ili površine na kojima se nalaze kapljice, a zatim dodiruju svoje oči, nos ili usta. Pacijenti se takođe mogu zaraziti ako udišu kapljice od osobe sa COVID-19 koja kašlja ili izdiše kapljice.

Zbog toga je važno da se zadržite na više od jednog metra od osobe koja je bolesna. 

Da li korona virus može da se prenese putem vazduha?

     Dosadašnje studije sugerišu da se virus koji izaziva COVID-19 prenosi uglavnom kontaktom sa respiratornim kapljicama, a ne kroz vazduh.

Maske i korona virus

Nosite masku samo ako imate simptomime korona virusa (posebno kašalj) ili negujete nekoga ko može imati korona virus.

Jednokratna maska za lice može se koristiti samo jednom. Ako niste bolesni ili ne negujete nekoga ko je bolestan, trošite masku. U svetu postoji manjak maski, tako da je svaka akcija usmerena ka tome da podstiče ljude da mudro koriste maske. Svetska zdravstvena orgnizacija savetuje racionalnu upotrebu medicinskih maski kako bi se izbeglo nepotrebno trošenje dragocenih resursa i pogrešna upotreba maski. 

Kako naneti, koristiti, skinuti i odložiti masku?

• Masku treba da koriste samo zdravstveni radnici, osobe koje pružaju negu obolelima i osobe sa respiratornim simptomima, kao što su groznica i kašalj.
• Pre nego što dodirnete masku, operite ruke.
• Uzmite masku i pregledajte je da li ima kapljica ili rupa.
• Stavite masku na lice kako treba. Zakačite metalnu traku ili čvrst rub maske tako da poprimi oblik vašeg nosa.
• Spustite dno maske tako da pokriva usta i bradu.

Nakon upotrebe skinite masku; uklonite elastične petlje iza ušiju, dok masku držite dalje od lica i odeće da ne biste dodirnuli potencijalno kontaminirane površine maske.

• Bacite masku u zatvorenu kantu odmah nakon upotrebe.
• Izvršite higijenu ruku nakon dodirivanja ili odbacivanja maske.

Da li se ljudi mogu zaraziti COVID-19 iz životinjskog izvora?

Korona virusi su velika porodica virusa i česti su kod životinja. Povremeno se ljudi zaraze ovim virusima koji se mogu proširiti na druge ljude. Na primer, SARS-CoV je povezan sa civet mačkama.

Mogući izvori korona virusa od životinja još uvek nisu potvrđeni. Da biste se zaštitili, izbegavajte direktan kontakt sa životinjama i površinama u dodiru sa životinjama. Osigurajte dobre prakse bezbednosti hrane u svakom trenutku. Sa sirovim mesom, mlekom ili životinjskim organima postupajte pažljivo da izbegavate kontaminaciju nekuvane hrane i izbegavajte konzumiranje sirovih ili nekuvanih životinjskih proizvoda.

Nema dokaza da su životinje ili kućni ljubimci poput mačaka i pasa zaraženi ili bi mogli da šire virus koji izaziva COVID-19.

Koliko dugo virus preživljava na površinama?

Nije sigurno koliko dugo virus koji uzrokuje COVID-19 opstaje na površinama, ali izgleda da se ponaša kao i drugi korona virusi. Studije sugerišu da korona virusi (uključujući preliminarne informacije o virusu COVID-19) mogu ostati na površinama nekoliko sati ili do nekoliko dana.

Ovo može da varira u različitim uslovima (npr. vrsta površine, temperatura ili vlažnost okruženja). Ako mislite da je neka površina zaražena, očistite je jednostavnim dezinficijensom kako biste ubili virus i zaštitili sebe i druge.

Da li je bezbedno primiti paket iz bilo kojeg područja u kojem vlada korona virus?

Da. Verovatnoća da zaražena osoba kontaminira komercijalnu robu je mala, a rizik od zaraze od paketa koji je putovao je nizak.

Šta ne treba raditi?

Sledeće mere NISU efikasne protiv korona virusa i mogu biti štetne:

• Pušenje
• Uzimanje tradicionalnih biljnih lekova
• Nošenje više maski
• Uzimanje lekova, poput antibiotika, samoinicijativno.

Sumnjate da ste zaraženi – evo šta treba da uradite

Ukoliko imate neki od simptoma ili ste bili u riziku da se zarazite od korona virusa nemojte napuštati svoj dom. Prvi korak jeste da nazovete lokalnu instituciju javnog zdravlja kako biste dobili savet šta treba da radite ili kako bi lekar izašao na teren i izvršio pregled u vašem domu. Samo oni pacijenti za koje lekar na ovaj način proceni da je neophodno da bude hospitalizovan ima opravdanje da napušta svoj dom do definisane institucije.

Racionalno kretanje i ponašanje u doba korona virusa je neophodno kako biste se odgovorno poneli ka sebi i drugima.

Izvor

Чланак Korona virus – sve neophodne informacije се појављује прво на FOREVER4Life.

Чланак Respiratorna alkaloza се појављује прво на FOREVER4Life.

     Respiratornoj acidozi je svojstveno nakupljanje CO₂ (hiperkapnija) zbog smanjene učestalosti i/ili dubine disanja (hipoventilacija). Uzroci hipoventilacije uključuju stanja koja potiskuju respiratorni centar, slabe neuromišićni prenos ili snagu mišića, kao i opstruktivne, restriktivne i parenhimne bolesti pluća. Hipoventilaciju tipično prati hipoksija (nedovoljna zasićenost kiseonikom).

     Respiratorna acidoza može biti akutna ili hronična. Razlikuju se po stepenu metaboličke kompenzacije; u početku je višak CO₂ nedovoljno puferiran, ali za 3–5 dana bubrezi znatno povećavaju reapsorpciju HCO ₃^–.

Klinička slika

     Simptomi zavise od brzine i od stepena skoka PCO₂ jer su odraz visokog nivoa CO₂ u CNS–u (nizak pH CNS–a; CO₂ lako prolazi hematoencefalnu barijeru) i prateće hipoksemije.

Akutna respiratorna acidoza

     Akutna respiratorna acidoza (ili akutno pogoršanje) uzrokuje glavobolju, smetenost, teskobu, pospanost i stupor (CO₂ narkoza). Usporeni razvoj stabilne respiratorne acidoze se obično dosta dobro podnosi (npr. u HOBP – hronična opstruktivna bolest pluća), ali bolesnici mogu imati ispade memorije, smetnje u spavanju s dnevnim dremežom i promenama ličnosti. Javljaju se poremećaji hoda i držanja, tremor, slabljenje dubokih refleksa, mioklonički grčevi, grubi tremor šaka poput onoga uz portalnu encefalopatiju (“lepršajući” tremor = asteriksija) kao i edem papile vidnog živca.

Dijagnoza i lečenje

     Prepoznavanje respiratorne acidoze i primerene bubrežne kompenzacije opisano se temelji na nalazima gasne analize arterijske krvi i elektrolita u serumu. Uzroci su većinom vrlo očigledni. Jednostavno izračunavanje alveolarno–arterijskog gradijenta O₂ [udahnuti PO₂ – (arterijski PO₂ + ⁵/₄ arterijskog PCO₂)] pomaže u razlikovanju plućnih od vanplućnih stanja; normalni gradijent praktički isključuje pneumopatiju.

     Lečenje se odvija na osiguranju primerene ventilacije pomoću endotrahealne intubacije ili neinvazivnog asistiranog disanja na pozitivni pritisak. Obično je potrebna samo adekvatna ventilacija, ali hronična se hiperkapnija mora ispravljati polako, kroz više sati, jer prebrzo obaranje PCO₂ može uzrokovati posthiperkapnijsku alkalozu prebačaja zbog dugotrajnog kompenzacijskog zadržavanja bikarbonata; nagli porast moždanog pH izaziva konvulzije i vodi u letalni ishod. Treba usput nadoknaditi i sve manjkove K⁺ i Cl^–.

     Davanje NaHCO₃ je mahom kontraindikovano jer HCO₃^– može povisiti PCO₂ u serumu ali teško prolazi hematoencefalnu barijeru, pa serumski pH zna porasti bez promena moždanog pH. Izuzetak bi mogao biti teški bronhospazam, kada HCO₃^– popravlja osetljivost glatkih mišića dušnica na β–antagoniste.

• Aloe Vera Gel, Fields of Greens, Nature-Min u poznatim dozama zavisno od Vašeg stanja

TESTIRANJA

    AMQAT analiza zdravstvenog stanja – neinvazivna metoda ranog otkrivanja potencijalnih opasnih oboljenja. Međutim, u zavisnosti od Vaših simptoma i ostalih informacija koje Vaš lekar prikupi, mogu se obaviti dodatni testovi. Ako imate dijabetes, nivo glukoze i ketona se može testirati. Ako ste uzeli etilen glikol ili metilen, možda ćete proći test osmolalnosti iz uzorka jutarnjeg urina ili tokom 24-časovne diureze.

Чланак Respiratorna acidoza се појављује прво на FOREVER4Life.