Prehrambeni aditivi i E brojevi

Prema Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, kako je navedeno u Pravilniku o prehrambenim proizvodima (Sl.glasnik RS, broj 53 od 11.07.2018.), „Prehrambeni aditivi predstavljaju svaku supstanca koja se, bez obzira na njenu hranljivu vrednost, ne koristi kao hrana, niti predstavlja karakterističan sastojak hrane, ali se iz tehnoloških razloga dodaje hrani u toku proizvodnje, prerade, pripreme, obrade, pakovanja, transporta ili čuvanja, tako da direktno ili indirektno preko svojih međuproizvoda postaje ili može da postane sastojak hrane.” Široko rasprostranjena upotreba aditiva u prehrambenoj industriji čini ih podložnim kontrolnim mehanizmima koji regulišu njihovu pravilnu upotrebu.

Odobrenje za upotrebu aditiva podleže trima uslovima:

• Može se demonstrirati dovoljna tehnološka potreba i kada se traženi cilj ne može postići drugim ekonomski i tehnološki upotrebljivim metodama
• Oni ne predstavljaju opasnost za zdravlje potrošača u predloženim dozama, u meri u kojoj je to moguće, prema dostupnim naučnim podacima.
• Oni ne dovode potrošača u zabludu

Isto tako, njihova nužnost mora biti prikazana na takav način da njihova upotreba podrazumeva tehnološke prednosti i koristi za potrošača. Razlozi za ovu potrebu trebaju biti:

• Očuvanje nutritivnog kvaliteta hrane.
• Pružanje hrane grupi potrošača sa posebnim prehrambenim potrebama.
• Povećanje stabilnosti hrane ili poboljšanje njenih organoleptičkih svojstava.
• Podsticanje proizvodnje, prerade ili skladištenja hrane, pod uslovom da neispravne sirovine ili neadekvatne proizvodne prakse nisu prikrivene.

PROCESI ZA ODOBRAVANJE

U Evropskoj uniji, odobrenje prehrambenih aditiva zahteva procenu njihove sigurnosti od strane Evropske agencije za sigurnost hrane (EFSA).

Kada postanu sastojci hrane, prehrambeni aditivi se smatraju sastojcima i stoga moraju biti uključeni u označavanje hrane. Komitet za aditive u hrani i kontaminente (CCFAC) je razvio Međunarodni sistem numerisanja aditiva u hrani (INS) kako bi se uspostavio dogovoreni međunarodni numerički sistem za identifikaciju aditiva u hrani na listi sastojaka kao alternativa deklaraciji o specifičnim nazivima, koja su obično dugačke i složene hemijske prirode. Ovaj sistem se naziva „Klasifikacija brojeva E“. Kao što je navedeno u Opštem standardu za označavanje Kodeksa, identifikacioni brojevi treba da se koriste samo zajedno sa generičkim imenima koja imaju smisla za potrošače kao opis efektivnih funkcija aditiva u hrani. Na primer, kada se tartrazin koristi kao boja u hrani, može se označiti kao „boja (tartrazin)“ ili „boja 102“.

Prema tome, u odnosu na oblik u kojem se aditivi moraju pojaviti u etiketama hrane, dozvoljeno im je da se pojave pod njihovim nazivima ili odgovarajućim E-brojem, pod šifrom koja je odobrena od strane nadležnog organa. Naime, kada se ekstrakt bogat tokoferolom koristi kao antioksidant, obeležavanje može uključivati: „antioksidant (ekstrakt bogat tokoferolom“) ili „antioksidant (E 306)“.

Oznake se pojavljuju na sledeći način:

• Prvo se pojavljuje slovo E. Činjenica da aditiv ima dodeljeni E broj daje garanciju da je aditiv prošao sigurnosne kontrole i da je odobren za upotrebu u Evropskoj uniji.
• Sledeće su 3 ili 4 cifre:
• Prva cifra označava kategoriju kojoj pripada aditiv: E-1XYX: boje; E-2XYX: konzervansi; E-3XYX: antioksidanti; E-4XYX: stabilizatori, emulgatori, zgušnjivači, agensi za geliranje; E-5XYX: acidulanti-korektori kiselosti, sredstva protiv zgrušavanja; E-6XYX: pojačivači ukusa; E-9XYX: različiti zaslađivači
• Druga cifra se odnosi na tip aditiva (u slučaju bojila označava boju, a u antioksidantima ona označava hemijsku grupu kojoj pripadaju).
• Preostale cifre se odnose na određenu vrstu i služe za identifikaciju supstance.

KATEGORIJE ADITIVA I KLASIFIKACIJA

Pobrojano je 6 kategorija prehrambenih aditiva i njihova klasifikacija E brojeva:

Boje:

Praksa uključivanja boja u hranu postoji već vekovima, gde su neki prirodni proizvodi poput šafrana korišćeni u drevnim civilizacijama. Međutim, na osnovu postojećih propisa, mnoge prethodno korišćene boje su povučene sa tržišta. Takve boje se mogu grupisati u prirodne i sintetičke boje. Prirodne se generalno smatraju neškodljivim i stoga su ograničenja u njihovoj upotrebi manja od onih vezanih za veštačke boje. Boje su na početku tabele E brojeva, pokrivajući broj od 100 do 199.

Konzervansi:

Konzervansi se definišu kao prirodne ili veštačke supstance koje se koriste u cilju očuvanja hrane od dejstva mikroorganizama, takođe su i prehrambeni aditivi, sa ciljem sprečavanja njihovog propadanja u određenom vremenskom periodu. Konzervansi se kreću od 200 do 299 u klasifikaciji E-broja aditiva u hrani. Neki primeri konzervansa su askorbinska kiselina (E200), mlečna kiselina (E270) ili kalijum propionat (E283).

Antioksidanti:

Antioksidante možemo naći u listi E brojeva, u rasponu od broja 300 do 399. Dr B. Halliwell definiše antioksidante kao „supstance koje su u manjim koncentracijama u odnosu na biomolekule koji štite, sprečavaju ili smanjuju oštećenje koje prouzrokuju zbog oksidacije“. To su supstance koje imaju za cilj da produže korisni vek proizvoda, odlažući oksidativnu žilavost i samim tim oksidaciju hrane. U oblasti antioksidanata postoje i prirodni i sintetički. Konkretno, tržište prirodnih antioksidanata, kao što je ekstrakt bogat tokoferolima (E306), je u porastu, između ostalog, zbog primetnih promena u društvu potražnje sve više prirodnih sastojaka. Što se tiče sintetičkih antioksidanata, BHA kiseline (E320) i BHT kiseline (E321) se više tradicionalno koriste u prehrambenoj industriji.

Stabilizatori, zgušnjivači, emulgatori:

Prva cifra ovih aditiva u hrani na listi E brojeva je 4, tj. oni označeni sa 4XYX. Svrha ovih aditiva je da obezbedi neku teksturu i gustinu. U slučaju zgušnjivača, oni imaju sposobnost da apsorbuju deo tečnosti iz hrane i koriste se u namirnicama kao što su kremovi, sosovi i šejkovi. Cilj stabilizatora je da sastojci ne budu raspršeni u određenim smešama. Neki zgušnjivači kao što je ksantan guma, čiji je E broj E415, široko je rasprostranjen i korišćen za teksture.

Zaslađivači:

Ovi prehrambeni aditivi imaju veoma specifičnu funkciju jer se koriste u hrani da bi se dobio slatki ukus. Postoje prirodni ili veštački (sintetički) zaslađivači i oni imaju najviše cifre u tabeli sa aditivima za hranu, jer su u okviru 9. cifre. Neki uobičajeni zaslađivači su ekstrakt steviozida (E960) ili saharin (E954).

Arome:

Arome su, prema definiciji FAO-a, „proizvodi koji se dodaju u hranu radi prenošenja, modifikovanja ili naglašavanja arome hrane (sa izuzetkom pojačivača ukusa koji se smatraju dodatkom hrani pod opštim nazivima i međunarodnim sistemom Codek Alimentarius Numbering – CAC / GL 36-1989). Arome ne uključuju supstance koje imaju isključivo slatki, gorak ili slani ukus (npr. Šećer, sirće i kuhinjsku so). Neki ukusi su glutaminska kiselina (E620), kalcijum glutamat (E623) ili kalcijum guanilat (E629). Oni dele broj 6 kao prvu cifru u klasifikaciji.

Ukratko, važno je naglasiti da su prehrambeni aditivi regulisani od strane Evropske unije i klasifikovani u listu sa brojem E koji odgovara svakom aditivu, kako bi imali kontrolu nad njima i da je svaki tip aditiva grupisan u okviru numerički opseg.