Чланак Važnost Omega-3 masnih kiselina EPA i DHA се појављује прво на FOREVER4Life.

Naučnici posebno ističu smanjenje mortaliteta od srčanih bolesti, raka i dijabetesa. Pored toga, ova vrsta ishrane smanjuje rizik od kognitivnog pada i problema sa mentalnim zdravljem, piše American Journal of Clinical Nutrition. Prema novim nalazima, osobe čija je ishrana imala najveći udeo proteina biljnog porekla imali su 46 odsto veće šanse za dobro zdravlje u starosti. Učesnici istraživanja sprovedenog u SAD na Univerzitetu Tafts bili su srednjih godina na početku posmatranog perioda.

U međuvremenu možete pogledati naše proizvode koji su čisti izvori biljnih vlakana Forever Fiber i biljnih proteina Forever Plant Protein i šejkove za zamenu obroka Forever Lite Ultra.

Чланак Biljni proteini za duži život се појављује прво на FOREVER4Life.

Koje su glavne razlike između vitamina D i D3?

Izraz „vitamin D“ je pogrešan, jer u apoteci nećete naći ništa označeno jednostavno kao „vitamin D“. Umesto toga, Vaš izbor će biti vitamin D2 ili vitamin D3. Generalno, kada se spomene vitamin D, podrazumevana selekcija je vitamin D2. U svrhu ovog članka, kada se spomene vitamin D, odnosiće se na vitamin D2. Imena mogu da zbune, jer mnogo puta pacijenti ulaze u apoteku tražeći vitamin D i iznenađeni su da postoje D2 i D3.

Vitamin D (D2) dolazi iz biljnih izvora, kao što su divlje pečurke, kao i od obogaćene hrane, poput mleka ili proizvoda od žitarica. Njegova snaga se obično meri u međunarodnim jedinicama, što je na etiketi skraćeno „IJ ili IU“. Kapsule od 50 000 IJ se izdaju samo na recept, dok su manje jačine dostupne bez recepta. Vitamin D je jeftiniji za proizvodnju i zato je oblik koji se najčešće nalazi u obogaćenim prehrambenim proizvodima.

Vitamin D3 uglavnom dolazi iz životinjskih izvora kao što su riblje ulje, masna riba, jetra i žumance. Kada je vaša koža izložena sunčevoj svetlosti, ona proizvodi vitamin D3. Iz tog razloga se ponekad naziva vitaminom sunčeve svetlosti. Njegova snaga se takođe meri u međunarodnim jedinicama. Svi oblici vitamina D3 dostupni su bez recepta.

Koji je efikasniji – vitamin D ili D3?

Vitamin D2 i D3 se apsorbuju u krvotok gde ih jetra metabolišu u 25-hidroksivitamin D2 i 25-hidroksivitamin D3, inače zajednički poznatiji kao 25D ili kalcifediol. Kalcifediol je kompleks vitamina D koji cirkuliše u vašoj krvi, a njegovi nivoi direktno odražavaju zalihe vitamina D u Vašem telu. Kalcifediol se obično naziva aktivnim oblikom vitamina D. Kada lekar zahteva laboratorijske testove za proveru nivoa vitamina D, oni će meriti nivo kalcifediola (25D).

Bilo je nekoliko studija koje su upoređivale da li suplementi sa vitaminom D2 ili D3 proizvode viši nivo kalcifediola u krvi. Studija koju je objavio Nacionalni institut za biotehnološke informacije SAD-a, sprovedena je kod starijih žena u postmenopauzi kod kojih je utvrđeno da imaju nedostatak vitamina D. Uporedio je efekte primanja jedne visoke doze vitamina D2 ili vitamina D3 na nivo kalcifediola. Studija je zaključila da vitamin D3 proizvodi oko dvostruko veću količinu kalcifediola u cirkulaciji u ovoj populaciji pacijenata u odnosu na vitamin D2.

U odvojenom kliničkom ispitivanju upoređujući 10-nedeljni režim doziranja vitamina D2 i vitamina D3 dva puta nedeljno po 50.000 IU u demografski podudarnim grupama, takođe je utvrđeno da je vitamin D3 superioran u proizvodnji viših nivoa 25D ili kalcifediola.

Što se tiče laboratorijskih testova kojima se mere nivoi vitamina D, lekar može da proceni ukupan 25D ili slobodan 25D ili obe vrednosti. I dalje ostaje kontroverza oko toga koji je laboratorijski test najbolje merilo zaliha vitamina D u Vašem telu, ali ove studije pokazale su da je vitamin D3 superiorniji u podizanju oba nivoa.

Uobičajeni neželjeni efekti vitamina D naspram D3

Ne postoje česti neželjeni efekti terapije niti vitaminom D2 niti D3. Neželjeni efekti povezani sa vitaminom D rezultat su hipervitaminoze D, izuzetno retkog stanja koje se javlja kada unosite previše vitamina D. To se ponekad primećuje kod pacijenata koji uzimaju megadoze vitamina D, što dovodi do toksičnosti vitamina D. Rezultat je nakupljanje opasno visokog nivoa kalcijuma u ​​krvi što može dovesti do mučnine, povraćanja, zatvora i čestog mokrenja. Ako se ne leči, može doći do nepovratne bubrežne insuficijencije zajedno sa kalcifikacijom organa i mekih tkiva.

Sledeća tabela navodi neželjene efekte povezane sa hipervitaminozom D, a ne normalnim dodacima vitamina D. Više informacija o toksičnosti vitamina D možete dobiti od lekara ili farmaceuta, jer ovo možda nije potpuna lista.

Interakcije vitamina D2 i D3 sa lekovima

Vitamin D2 i D3 se metabolišu u jetri do 25D, pa su potencijalne interakcije lekova slične za oba oblika. Vitamin D može povećati nivo aluminijuma u ​​serumu ako se uzima sa aluminijumskim hidroksidom, uobičajenim antacidom, pa stoga kombinaciju treba izbegavati. Tiazidni diuretici, poput hidrohlorotiazida, mogu povećati šansu da vitamin D poveća nivo kalcijuma u ​​krvi na opasno visok nivo. Pacijenti koji uzimaju i tiazidne diuretike i dodatke vitamina D treba da prate njihov efekat kod svog lekara. Neki lekovi mogu smanjiti apsorpciju i efikasnost dodatka vitamina D. Sekvestranti žučnih kiselina, kao što je holestiramin, primer su leka koji će smanjiti apsorpciju vitamina D. Vitamin D i holestiramin ne treba davati istovremeno.

Sledeća tabela možda nije potpuna lista interakcija sa lekovima. Molimo konsultujte se sa farmaceutom ili zdravstvenim radnikom za više informacija i kompletnu listu interakcija.

Upozorenja na vitamin D i D3

Toksičnost vitamina D se može javiti sa prekomerno visokim dozama. Simptomi mogu da uključuju mučninu, povraćanje, gubitak apetita, zatvor, dehidrataciju, umor i konfuziju. Zbog činjenice da je vitamin D lek rastvorljiv u mastima, efekti terapije vitaminom D mogu trajati 2 meseca ili više nakon prekida terapije. Takođe je važno znati sadržaj vitamina D u drugim suplementima koje možda uzimate, kao što je svakodnevni multivitamin. Ne biste trebali uzimati visoke doze dodataka vitamina D bez uputstva lekara.

PROČITAJTE ČESTO POSTAVLJANA PITANJA

Šta je vitamin D (D2)?
Vitamin D (D2 – ergokalciferol) je dodatak vitaminu D dostupan u formulacijama na recept i u slobodnoj prodaji. Dostupan je u oralnim tabletama i kapsulama, kao i u oralnom rastvoru. Vitamin D2 dolazi iz biljnih izvora i najčešći je oblik vitamina D koji se nalazi u obogaćenoj hrani. Odlična doza se nalazi u preparatu Forever Calcium.

Šta je vitamin D3?
Vitamin D3 (holekalciferol) je dodatak vitamina D koji se prodaje bez recepta i dostupan je u različitim snagama. Dostupan je u oralnim tabletama i kapsulama, kao i u oralnim i sublingvalnim rastvorima.
Vitamin D3 dolazi iz životinjskih izvora kao što su riblje ulje, masna riba, jetra ili žumance, a možete pogledati i proizvode bogate vitaminom D3: Forever Daily ili izvanredan Aloe Vera Gel.

Da li su vitamin D ili D3 isti?
Kada se referiramo na vitamin D, govorimo o vitaminu D2. Vitamin D2 i D3 su široko korišćeni dodaci vitamina D, ali nisu isti. Vitamin D2 je ergokalciferol i potiče iz biljnih izvora. Vitamin D3 je holekalciferol i potiče iz životinjskih izvora. Oba dodatka se u telu obrađuju u jetri do 25-hidroksivitamina D, mada se smatra da vitamin D3 pruža viši nivo 25D. Neke formulacije vitamina D2 se izdaju samo na recept, dok se sve formulacije vitamina D3 prodaju bez recepta.

Da li je vitamin D ili D3 bolji?
Vitamin D i D3 se u telu obrađuju u jetri do 25-hidroksivitamina D2 i 25-hidroksivitamina D3. Studije su pokazale da uzimanje vitamina D3 dovodi do viših nivoa 25D, što zauzvrat dovodi do većeg doprinosa zalihama vitamina D u telu.

Da li mogu da koristim vitamin D ili D3 tokom trudnoće?
Vitamin D i vitamin D3 su sigurni za uzimanje u trudnoći i pod nadzorom lekara. Vaš lekar može preporučiti dnevnu dozu suplementa i treba da nadgleda znakove retke toksičnosti vitamina D.

Da li mogu da koristim vitamin D ili D3 sa alkoholom?
Vitamin D i vitamin D3 su sigurni za uzimanje ako konzumirate alkohol. Obe supstance metabolišu prvenstveno jetra, pa bi rad jetre trebalo da nadgleda zdravstveni radnik.

Da li treba da uzimam vitamin D ili D3?
Vitamin D (D2) i vitamin D3 su efikasni dodaci vitaminu D. Vitamin D2 je odobren u lečenju hipoparatireoidizma, rahitisa otpornog na vitamin D i hipofosfatemije. Oba dodatka se obično koriste za dodavanje vitamina D.

Studije su pokazale da suplementi vitamina D3 mogu biti superiorni u podizanju zaliha vitamina D u telu. Dodaci vitamina D imaju brojne zdravstvene koristi, ali lekar treba da koristi laboratorijske testove kako bi preporučio količinu vitamina D koju treba da uzmete i koji oblik.

Za šta je vitamin D3 dobar?
Vitamin D3 se najčešće koristi kao dodatak ishrani vitamina D. Pomaže u apsorpciji kalcijuma i može biti od pomoći u prevenciji osteoporoze i osteomalacije.

Zašto lekari prepisuju vitamin D2 umesto D3?
Vaš lekar može odrediti vašu preporuku za vitamin D na osnovu laboratorijskog rada. Među nekim zdravstvenim radnicima može postojati mišljenje da je vitamin D2 efikasniji jer se izdaje samo na recept, iako su studije pokazale da to nije nužno tačno. Vitamin D2 takođe može biti niži trošak za pacijenta, posebno ako je delimično ili u celosti pokriven njihovim osiguranjem.

Daje li vam vitamin D3 energiju?
Smatra se da povećanje unosa vitamina D poboljšava energiju. Kliničko ispitivanje je obavljeno ispitivanjem nivoa umora kod pacijenata kod kojih je utvrđeno da imaju nedostatak vitamina D. Ovim pacijentima je dat dodatak vitamina D3 za povećanje nivoa vitamina D u krvi, a rezultati su pokazali značajno poboljšanje nivoa umora. Naučnici su pokazali da je ovo možda zbog dejstva vitamina D na ćelijskom nivou gde povećava mitohondrijsku oksidativnu fosforilaciju u skeletnim mišićima. Ovo smanjuje zamor mišića.

Pogledajte Forever4Life proizvode (klik)

Чланак Vitamin D ili D3: šta je bolje za Vas? се појављује прво на FOREVER4Life.

PH ravnoteža Vašeg tela, koja se takođe naziva i acidobazna ravnoteža je nivo kiselina i baza u krvi u kome Vaše telo najbolje funkcioniše.

Ljudsko telo je izgrađeno da prirodno održava zdravu ravnotežu kiselosti i baznosti. Pluća i bubrezi igraju ključnu ulogu u ovom procesu. Normalna vrednost pH krvi je 7,35-7,42 na skali od 0 do 14, gde je 0 najkiselije, a 14 najosnovnije. Ova vrednost može lagano varirati u bilo kom smeru.

Ako pluća ili bubrezi ne rade, nivo pH krvi u Vašoj krvi može postati neuravnotežen. Poremećaj acidobazne ravnoteže može dovesti do zdravstvenih stanja poznatih kao acidoza i alkaloza.

Kako pluća i bubrezi održavaju pH ravnotežu

Pluća kontrolišu pH ravnotežu Vašeg tela tako što oslobađaju ugljen-dioksid. Ugljeni dioksid je blago kiselo jedinjenje. Takođe je otpadni proizvod ćelija u telu dok koriste kiseonik. Ćelije ga oslobađaju u Vašoj krvi, a odvodi se u pluća. Kada izdahnete, izbacujete ugljen dioksid, proces kojim se takođe pomaže regulacija pH ravnoteže tela smanjujući kiselost.

Količina ugljen-dioksida koju izdahnete zavisi od toga koliko duboko udišete ili izdahnete. Vaš mozak to stalno nadgleda kako bi održao pravilan pH nivo u vašem telu.

Bubrezi pomažu plućima da održavaju acidobaznu ravnotežu izlučivanjem kiselina ili baza u krv. Učinak bubrega na kiselost deluje mnogo sporije nego na pluća.

Poremećaji pH ravnoteže

Neravnoteža pH krvi može dovesti do dva stanja: acidoza i alkaloza. Acidoza se odnosi na prekomernu kiselinu u krvi ili pH krvi ispod 7,35. Alkaloza se odnosi na suviše baznu krv ili pH krvi višu od 7,45. Postoje različiti tipovi acidoze i alkaloze zasnovani na osnovnom uzroku. Kada je acidoza ili alkaloza izazvana poremećajem u plućima ili problem sa izdisajem, to se naziva „respiratornim“ acidobaznim disbalansima. Kada acidoza ili alkaloza izazovu problem sa funkcionisanjem bubrega, nazivaju se „metaboličkim“ disbalansima.

Vrste acidoze

Respiratorna acidoza

Respiratorna acidoza je uzrokovana time što pluća ne mogu da uklone dovoljno ugljen-dioksida kada izdahnete. To se može dogoditi kada su pluća zahvaćena bolešću ili drugim poremećajem.

Neka stanja koja mogu dovesti do respiratorne acidoze uključuju:

• astma
• emfizem
• pneumonija (teška)

Respiratorna acidoza takođe može biti izazvana uzimanjem narkotika ili lekova za spavanje. Poremećaji mozga i nervnog sistema koji izazivaju probleme sa disanjem mogu takođe dovesti do respiratorne acidoze.

Primarni simptomi respiratorne acidoze su:

• ekstremna pospanost
• umor
• konfuzija
• glavoboljaAko se ne leči, respiratorna acidoza može postati ozbiljna i dovesti do kome ili smrti.

Metabolička acidoza

Metabolička acidoza je nakupljanje kiseline u telu koje potiče iz bubrega. Javlja se kada se telo ne može osloboditi viška kiseline ili izgubi previše baze. Specifični uzroci uključuju:

• Deficit natrijum-bikarbonata u ​​krvi, potencijalna komplikacija jakog povraćanja ili proliva
• nagomilavanje ketona zbog nedostatka insulina, stanja poznatog kao ketoacidoza sa kojim se suočavaju osobe sa dijabetesom
• depozicija mlečne kiseline, moguće komplikacije zloupotrebe alkohola, prisustvo maligniteta i epileptični napadi
• neuspeh bubrega da izbaci kiselinu u krvotok, poznato kao bubrežna tubularna acidozaMetabolička acidoza bi takođe mogla biti izazvana gutanjem određenih supstanci, kao što su:
• metanol
• antifriz
• aspirin (u velikim dozama)

Simptomi metaboličke acidoze mogu biti mučnina, povraćanje i ekstremni umor. Kao i kod respiratorne acidoze, metabolička acidoza može rezultirati komom ili smrću ako se ne leči.

Vrste alkaloze

Respiratorna alkaloza

Respiratorna alkaloza je kada u Vašoj krvi ima premalo ugljen dioksida. Uzroci respiratorne alkaloze uključuju hiperventilaciju usled anksioznosti, predoziranja aspirinom, visoku temperaturu i verovatno bolove. Simptomi respiratorne alkaloze su grčenje i trzanje mišića, tremor. Takođe možete primetiti trnjenje u prstima ruku i nogu i na usnama, kao i razdražljivost.

Metabolička alkaloza

Metabolička alkaloza nastaje kada nivo bikarbonata u krvi postane previsok ili Vaše telo izgubi previše kiseline. Može ga izazvati dugotrajno povraćanje, prekomerna upotreba diuretika ili prekomerno aktivna nadbubrežna žlezda. Ostala stanja koja mogu dovesti do metaboličke alkaloze su oštećenja bubrega uzrokovana velikim gubitkom tečnosti ili gutanjem velike količine sode bikarbone.

Simptomi metaboličke alkaloze su isti kao i gore navedeni za respiratornu alkalozu.

Kako se dijagnostikuju?

Ako mislite da imate pH neravnotežu, važno je odmah potražiti lekarsku pomoć. Pored uzimanja Vaše anamneze, lekar će koristiti razne testove krvi i urina kako bi utvrdio osnovni uzrok Vaše neravnoteže u pH vrednostima.

Mogući testovi uključuju:

• gasne analize arterijske krvi za praćenje nivoa kiseonika i ugljen dioksida i pH u krvi
• osnovni metabolički panel za proveru rada bubrega i nivoa hranljivih materija
• analiza mokraće radi provere ispravne eliminacije kiselina i baza
• test urina za merenje nivoa alkalnosti i kiselosti urina
• AMQAT analiza zdravstvenog stanja – neinvazivna metoda ranog otkrivanja potencijalnih opasnih oboljenja. Međutim, u zavisnosti od Vaših simptoma i ostalih informacija koje Vaš lekar prikupi, mogu se obaviti dodatni testovi. Ako imate dijabetes, nivo glukoze i ketona se može testirati. Ako ste uzeli etilen glikol ili metilen, možda ćete proći test osmolalnosti iz uzorka jutarnjeg urina ili tokom 24-časovne diureze.

Lečenje neravnoteže pH

Tretmani pH neravnoteže će se uvelike razlikovati u zavisnosti od toga da li imate acidozu ili alkalozu i šta je osnovni uzrok. Krajnji cilj je da vratite acidobazni status u zdrav nivo.

Lečenje Acidoze može da uključuje:

• oralni ili intravenski natrijum-bikarbonat za povećanje pH u krvi
• lekovi za dilataciju disajnih puteva
• kontinuirani pozitivni pritisak disajnih puteva (CPAP) radi lakšeg disanja
• natrijum-citrat za lečenje zatajenja bubrega
• insulin i intravenska infuzija za lečenje ketoacidoze
• Aloe Vera Gel, Fields of Greens, Nature-Min u poznatim dozama zavisno od Vašeg stanja

Lečenje alkaloze može da uključuje:

• usporeno disanje ako je osnovni uzrok hiperventilacija
• terapija kiseonikom, tzv.oksigenacija
• lekovi za obnavljanje nivoa hranljivih materija, kao što su hloridi ili kalijum
• tečnosti ili elektrolitski napici za vraćanje ravnoteže elektrolita
• Aloe Vera Gel, Fields of Greens, Pomesteen Power, Forever Daily ili Vital 5
  

  Izgledi

  Vaš pH balans važan je za vaše zdravlje, a možete verovati da je vaše telo opremljeno za održavanje te ravnoteže. Međutim, ako vaš lekar utvrdi da vam je ravnoteža nestala tokom ispitivanja krvi i urina, uradit će dodatne testove kako bi utvrdio tačan uzrok.

Nakon što se otkrije uzrok, dobićete plan lečenja da ga ispravite i da vratite pH ravnotežu svog tela u zdrave okvire.

Чланак Disbalans pH vrednosti organizma се појављује прво на FOREVER4Life.

Seksualnost
Naučna istraživanja su pokazala da skoro 50% muškaraca starijih od 40 godina ima smanjen protok krvi u arterijama genitalnog područja. Pravilnim unosom samog L-arginina ili hrane bogate ovom aminokiselinom povećava se protok krvi u predelu genitalija, obezbeđuje se veća i bolja distribucija testosterona (muškog polnog hormona) i povećava se vitalnost spermatozoida. Takođe, pojačava se seksulana želja oba pola kao i senzibilitet pre, u toku i posle samog seksualnog čina. Seksualno zdravlje u fiziološkim granicama ima niz bioloških `kaskadnih` komponenti, te da su L-arginin i azot monoksid učesnici u svakoj kaskadi, pa je i njihova uloga od presudnog značaja za dobro seksualno zdravlje. S obzirom na to da je L-arginin esencijalna aminokiselina, naša hrana i program ishrane moraju da se obogate ovom aminokiselinom. U suprotnom preporuka je da se koriste suplementi.

Sterilitet
     L- arginin je neophodan za normalno funkcionisanje endokrine žlezde i hipofize, koju stimuliše na sekreciju hormona rasta. Ispitivanja su pokazala da sat vremena posle uzimanja jednog grama ovog jedinjenja nivo hormona rasta se poveća tri puta, bez nuspojava. Potreba za L- argininom naročito je velika kod muškaraca, pošto semena tečnost sadrži čak 80 procenata ove aminokiseline, a nedostatak može da dovede do neplodnosti. Danas gotovo svaka terapija protiv steriliteta sadrži i suplement L- arginina. Naročito je važan podatak da posle tridesete godine dolazi do skoro potpunog prestanka lučenja arginina iz hipofize, pa se tada u velikom postotku mora nadoknaditi dodacima u ishrani.

Dejstvo
     L- arginin ima brojne funkcije u biohemiji tela: jača imunitet, poboljšava lučenje hormona i izbacivanjе amonijaka iz tela. Preporučuje se protiv bolesti srca, visokog krvnog pritiska, za povećano lučenje hormona rasta (u antiejdžing tretmanima), za brže zaceljivanje rana. Osim što učestvuje i prozvodnji keratina, ova aminokiselina ublažava simptome dijabetesa i migrene, snižava holesterol, povećava mišićnu masu i jača mišićna tkiva, čuva ćelije i usporava proces starenja, pomaže u lečenju oboljenja jetre i bubrega, protiv stresova i trauma, u deobi ćelija. Utiče na smanjenje bola u grudima usled angine pektoris, grčeva i slabosti u nogama zbog problema sa arterijama, kod hladnih ruku i nogu. Budući da poboljšava imunološki sistem, dobra je preventiva i za maligne tumore i HIV.

Doza
     Kao suplementm L-arginin se preporučuje u količini od 2 do 5 grama dnevno (podeljeno u tri doze). Dostupan je u obliku praška, а ne preporučuju se doze iznad 20 g dnevno.Za lečenje muške neplodnosti preporučena dnevna doza je 4 g (4000 mg). Uzima se na prazan želudac ili pre spavanja. Previše L-arginina u telu može izazvati nuspojave: smanjenje krvnog pritiska, glavobolje i pojačano nastajanje gastrina, hormona koji povećava proizvodnju želudačne kiseline.

    Efekat L-arginina dodatno može da se pojača prisustvom ekstrakta kore francuskog primorskog bora(zaštićen pod imenom pycnogenol) koji povećava propustljivost kapilara i tako poboljšava mikrocirkulaciju.
L-arginin ne smeju da uzimaju oni koji su doživeli srčani udar, dijabetičari, deca u razvoju, trudnice ili dojilje, svi koji imaju genitalni herpes i šizofreniju.

U hrani
     L – arginin sadrže: meso (svinjetina, teletina, divljač, morska hrana, perad), mlečni proizvodi, semenke (suncokret, susam, bundeva), orašasti plodovi, posebno kikiriki, čokolada, integralni pirinač, lubenica, suvo grožđe, susam. Imaju ga i: zeleno povrće, šargarepa, celer, luk, soja, kokice, rogač itd.

DOSTUPNI SUPLEMENTI:

FOREVER ARGI +

Чланак Arginin – uslovno esencijalna AK се појављује прво на FOREVER4Life.

Koje su prednosti lizina?

Sagorevanje masti i snižavanje holesterola – u jetri lizin se konvertuje u L-karnitin koji pomaže Vašem telu da sagoreva masti, a naučne studije takođe pokazuju da lizin može dovesti do snižavanja nivoa LDL holesterola.

Zdravlje kostiju – svi znamo da je kalcijum od izuzetne važnosti za naše kosti. Lizin pomaže telu da apsorbuje kalcijum. Neke studije čak pokazuju da lizin može povećati aktivnost ćelija koje izgrađuju kosti i kolagen. Lizin pomaže da se smanji količina kalcijuma koju izlučujemo putem mokraće. Smanjenje gubitka kalcijuma može usporiti gubitak koštane mase – pojave koja se dešava sa godinama.

Prevencija herpesa – lizin može imati i antivirusno dejstvo, blokirajući proizvodnju herpes simplex virusa.

Pravilan rast i razvoj – L-lizin je jedna od primarnih komponenata proteina. Stoga, od izuzetne je važnosti za pravilan rast i razvoj posebno kod dece. Zbog toga što pomaže telu da bolje apsorbuje kalcijum, L-lizin je veoma važan za rast kostiju i drugih tkiva. Niski nivoi lizina mogu dovesti do nepravilnog razvoja zbog nedostatka proteina.

Smanjenje stresa i anksioznosti – interesantno, postoje i podaci da suplementi na bazi lizina mogu smanjiti nivoe stresa i anksioznosti ( u slučaju populacije koja je konzumirala veoma malo hrane koja je bogata lizinom).

Zdravlje srca – lizin može biti efikasan i u smanjenju određenih simptoma povezanih sa anginom, iako mehanizam još nije dovoljno klinički ispitan.

Povećanje atletskih performansi – ono što je svakako najinteresantnije za sportsku populaciju je činjenica da lizin može dovesti do boljih performansi. Aminokiseline kao što je lizin predstavljaju gradivne blokove proteina. Zajedno sa ostalim amino kiselinama u telu, lizin može pomoći u očuvanju mišićne mase i zdravom rastu i razvoju. Svakako, potrebno je još istraživanja kako bi se ispitali svi efekti lizina.

Ukoliko imate nedostatak lizina, možete imati simptome nalik gripu. Možete imati mučninu, povraćanje, umor, razdražljivost. Ukoliko previše unosite lizin, takođe može doći do mučnine, povraćanja, dijareje i grčeva u stomaku.

I ne zaboravite, L-Lizin je esencijalna aminokiselina, koja je gradivni materijal potreban svim ćelijama u organizmu i možemo je naći u velikim količinama u mišićnom tkivu. Igra važnu ulogu u apsorpciji kalcijuma, izgradnji mišićnih proteina, oporavku od povreda, u proizvodnji hormona, enzima i antitela. Lizin takođe pomaže u formiranju kolagena, koji pomaže koži, mišićima i zglobovima.

Da biste saznali na kom nivou se nalazi lizin u Vašem organizmu, preporučujemo da zakažete AMQAT pregled kod nas i dobijete sve potrebne informacije u vezi Vašeg zdravstvenog stanja.

Чланак Lizin – Esencijalna aminokiselina се појављује прво на FOREVER4Life.

     Zdrava ishrana je uvek mudra ideja – posebno u toku trudnoće. Takođe je dobra ideja da tokom trudnoće uzmete prenatalni vitamin koji će vam pomoći da pokrijete sve nedostatke u ishrani majke. Prenatalni vitamini sadrže mnoge vitamine i minerale. Njihova folna kiselina, gvožđe, jod i kalcijum su posebno važni.

Folna kiselina, gvožđe i kalcijum

     Folna kiselina pomaže u sprečavanju oštećenja neuralne cevi, koja utiču na mozak i kičmenu moždinu. Defekti neuralne cevi razvijaju se u prvih 28 dana nakon začeća, pre nego što mnoge žene znaju da su trudne. Budući da je oko polovine svih trudnoća neplanirano, preporučuje se da svaka žena koja bi mogla da zatrudni, uzima 400 mikrograma (mcg) folne kiseline dnevno, počevši od začeća i nastavljajući tokom prvih 12 nedelja trudnoće. Žene koje su imale prekid visokih trudnoća usled defekata ploda, takođe bi se trebale posvetiti svom prenatalnom zdravlju i uzimati 2 x 50ml Aloe Vera Gela i Aloe Berry Nectara uz dodatak Forever B12 plus tableta sa dodatom folnom kiselinom i to u roku od 3-4 nedelje nakon prekida, dalje tokom začeća i prvih 12 nedelja trudnoće.

     Žena koja je već imala bebu sa defektom neuralne cevi treba da razgovara sa svojim lekarom o tome da li će joj možda trebati dodatak folne kiseline i razgovarati o njihovoj dozi. Istraživanja su pokazala da uzimanje veće doze (do 4 mikrograma) najmanje mesec dana pre i tokom prvog tromesečja može biti korisno za te žene. U namirnice koje sadrže folnu kiselinu spadaju zeleno lisnato povrće, orašasti plodovi, pasulj, citrusno voće i mnoge namirnice koje su obogaćene folnom kiselinom. Čak i tako, dobra je ideja uzeti suplement uz odgovarajuću količinu folne kiseline kao podršku.

     Kalcijum je takođe važan za trudnicu. To može da pomogne da se spreči gubitak gustine kostiju dok beba koristi kalcijum za sopstveni rast kostiju. Jod je kritičan za zdravu funkciju štitne žlezde žene tokom trudnoće. Nedostatak joda može izazvati usporavanje fizičkog rasta, tešku mentalnu nesposobnost i gluvoću. Nedovoljno joda može dovesti do pobačaja i mrtvorođenih. Gvožđe pomaže krvi – i majci i bebi – nosi kiseonik.

Šta tražiti u prenatalnim vitaminima? Prenatalni vitamin koji uključuje:

• 400 mikrograma (mcg) folne kiseline;
• 400 IU vitamina D;
• 200 do 300 miligrama (mg) kalcijuma;
• 70 mg vitamina C;
• 3 mg tiamina;
• 2 mg riboflavina;
• 20 mg niacina;
• 6 mcg vitamina B12;
• 10 mg vitamina E;
• 15 mg cinka;
• 17 mg gvožđa;
• 150 mikrograma joda.

Preporuka

Чланак Trudnoća i prenatalni vitamini се појављује прво на FOREVER4Life.

Gastritis je upala želudačne sluznice, koja često nastaje usled upotrebe nesteroidnih protivupalnih lekova (antireumatici, brufen, lekovi protiv bolova i upala), ali i kod svih onih koji duže vremena upotrebljavaju više lekova. Da bi se smanjili štetni efekti uzimanja lekova njih treba uzimati posle jela ili tokom jela.

Međutim, vrlo često javljaju se i slučajevi oboljevanja od gastritisa usled infekcije bakterijom Helicobacter pilori. Tako da je najbolje u slučaju pojave bolova u želucu potražiti pomoć i savet lekara.

Hrana koja je dobra za gastritis Prva pomoć kod gastritisa je unošenje fermentisanih mlečnih proizvoda u ishranu. U jogurtu su prisutne na hiljade mlečnih bakterija koje u procesu vrenja stvaraju mlečnu kiselinu, a na nivou creva podstiču stvaranje zdrave bakterijske flore.

Međutim, nisu sve osobe koje imaju gastritis sposobne da uzimaju kiselo mlečne proizvode, jer im to izaziva kiselinu ili mučninu. U tom slučaju, dijeta za gastritis mora biti bazirana na barenom povrću.

Gastritis zahteva od pacijenta da se hrani umereno, da jede malo i često. Kod gastritisa nema prejedanja i obilnih obroka. Voda se pije uvek 20 minuta pre jela, a ne tokom ili nakon obroka. Izbegavati grickanje među obrocima.

POGLEDAJTE PROIZVODE OVDE

Чланак Gastritis – ishrana i suplementacija се појављује прво на FOREVER4Life.

Odobrenje za upotrebu aditiva podleže trima uslovima:

• Može se demonstrirati dovoljna tehnološka potreba i kada se traženi cilj ne može postići drugim ekonomski i tehnološki upotrebljivim metodama
• Oni ne predstavljaju opasnost za zdravlje potrošača u predloženim dozama, u meri u kojoj je to moguće, prema dostupnim naučnim podacima.
• Oni ne dovode potrošača u zabludu

Isto tako, njihova nužnost mora biti prikazana na takav način da njihova upotreba podrazumeva tehnološke prednosti i koristi za potrošača. Razlozi za ovu potrebu trebaju biti:

• Očuvanje nutritivnog kvaliteta hrane.
• Pružanje hrane grupi potrošača sa posebnim prehrambenim potrebama.
• Povećanje stabilnosti hrane ili poboljšanje njenih organoleptičkih svojstava.
• Podsticanje proizvodnje, prerade ili skladištenja hrane, pod uslovom da neispravne sirovine ili neadekvatne proizvodne prakse nisu prikrivene.

PROCESI ZA ODOBRAVANJE

U Evropskoj uniji, odobrenje prehrambenih aditiva zahteva procenu njihove sigurnosti od strane Evropske agencije za sigurnost hrane (EFSA).

Kada postanu sastojci hrane, prehrambeni aditivi se smatraju sastojcima i stoga moraju biti uključeni u označavanje hrane. Komitet za aditive u hrani i kontaminente (CCFAC) je razvio Međunarodni sistem numerisanja aditiva u hrani (INS) kako bi se uspostavio dogovoreni međunarodni numerički sistem za identifikaciju aditiva u hrani na listi sastojaka kao alternativa deklaraciji o specifičnim nazivima, koja su obično dugačke i složene hemijske prirode. Ovaj sistem se naziva „Klasifikacija brojeva E“. Kao što je navedeno u Opštem standardu za označavanje Kodeksa, identifikacioni brojevi treba da se koriste samo zajedno sa generičkim imenima koja imaju smisla za potrošače kao opis efektivnih funkcija aditiva u hrani. Na primer, kada se tartrazin koristi kao boja u hrani, može se označiti kao „boja (tartrazin)“ ili „boja 102“.

Prema tome, u odnosu na oblik u kojem se aditivi moraju pojaviti u etiketama hrane, dozvoljeno im je da se pojave pod njihovim nazivima ili odgovarajućim E-brojem, pod šifrom koja je odobrena od strane nadležnog organa. Naime, kada se ekstrakt bogat tokoferolom koristi kao antioksidant, obeležavanje može uključivati: „antioksidant (ekstrakt bogat tokoferolom“) ili „antioksidant (E 306)“.

Oznake se pojavljuju na sledeći način:

• Prvo se pojavljuje slovo E. Činjenica da aditiv ima dodeljeni E broj daje garanciju da je aditiv prošao sigurnosne kontrole i da je odobren za upotrebu u Evropskoj uniji.
• Sledeće su 3 ili 4 cifre:
• Prva cifra označava kategoriju kojoj pripada aditiv: E-1XYX: boje; E-2XYX: konzervansi; E-3XYX: antioksidanti; E-4XYX: stabilizatori, emulgatori, zgušnjivači, agensi za geliranje; E-5XYX: acidulanti-korektori kiselosti, sredstva protiv zgrušavanja; E-6XYX: pojačivači ukusa; E-9XYX: različiti zaslađivači
• Druga cifra se odnosi na tip aditiva (u slučaju bojila označava boju, a u antioksidantima ona označava hemijsku grupu kojoj pripadaju).
• Preostale cifre se odnose na određenu vrstu i služe za identifikaciju supstance.

KATEGORIJE ADITIVA I KLASIFIKACIJA

Pobrojano je 6 kategorija prehrambenih aditiva i njihova klasifikacija E brojeva:

Boje:

Praksa uključivanja boja u hranu postoji već vekovima, gde su neki prirodni proizvodi poput šafrana korišćeni u drevnim civilizacijama. Međutim, na osnovu postojećih propisa, mnoge prethodno korišćene boje su povučene sa tržišta. Takve boje se mogu grupisati u prirodne i sintetičke boje. Prirodne se generalno smatraju neškodljivim i stoga su ograničenja u njihovoj upotrebi manja od onih vezanih za veštačke boje. Boje su na početku tabele E brojeva, pokrivajući broj od 100 do 199.

Konzervansi:

Konzervansi se definišu kao prirodne ili veštačke supstance koje se koriste u cilju očuvanja hrane od dejstva mikroorganizama, takođe su i prehrambeni aditivi, sa ciljem sprečavanja njihovog propadanja u određenom vremenskom periodu. Konzervansi se kreću od 200 do 299 u klasifikaciji E-broja aditiva u hrani. Neki primeri konzervansa su askorbinska kiselina (E200), mlečna kiselina (E270) ili kalijum propionat (E283).

Antioksidanti:

Antioksidante možemo naći u listi E brojeva, u rasponu od broja 300 do 399. Dr B. Halliwell definiše antioksidante kao „supstance koje su u manjim koncentracijama u odnosu na biomolekule koji štite, sprečavaju ili smanjuju oštećenje koje prouzrokuju zbog oksidacije“. To su supstance koje imaju za cilj da produže korisni vek proizvoda, odlažući oksidativnu žilavost i samim tim oksidaciju hrane. U oblasti antioksidanata postoje i prirodni i sintetički. Konkretno, tržište prirodnih antioksidanata, kao što je ekstrakt bogat tokoferolima (E306), je u porastu, između ostalog, zbog primetnih promena u društvu potražnje sve više prirodnih sastojaka. Što se tiče sintetičkih antioksidanata, BHA kiseline (E320) i BHT kiseline (E321) se više tradicionalno koriste u prehrambenoj industriji.

Stabilizatori, zgušnjivači, emulgatori:

Prva cifra ovih aditiva u hrani na listi E brojeva je 4, tj. oni označeni sa 4XYX. Svrha ovih aditiva je da obezbedi neku teksturu i gustinu. U slučaju zgušnjivača, oni imaju sposobnost da apsorbuju deo tečnosti iz hrane i koriste se u namirnicama kao što su kremovi, sosovi i šejkovi. Cilj stabilizatora je da sastojci ne budu raspršeni u određenim smešama. Neki zgušnjivači kao što je ksantan guma, čiji je E broj E415, široko je rasprostranjen i korišćen za teksture.

Zaslađivači:

Ovi prehrambeni aditivi imaju veoma specifičnu funkciju jer se koriste u hrani da bi se dobio slatki ukus. Postoje prirodni ili veštački (sintetički) zaslađivači i oni imaju najviše cifre u tabeli sa aditivima za hranu, jer su u okviru 9. cifre. Neki uobičajeni zaslađivači su ekstrakt steviozida (E960) ili saharin (E954).

Arome:

Arome su, prema definiciji FAO-a, „proizvodi koji se dodaju u hranu radi prenošenja, modifikovanja ili naglašavanja arome hrane (sa izuzetkom pojačivača ukusa koji se smatraju dodatkom hrani pod opštim nazivima i međunarodnim sistemom Codek Alimentarius Numbering – CAC / GL 36-1989). Arome ne uključuju supstance koje imaju isključivo slatki, gorak ili slani ukus (npr. Šećer, sirće i kuhinjsku so). Neki ukusi su glutaminska kiselina (E620), kalcijum glutamat (E623) ili kalcijum guanilat (E629). Oni dele broj 6 kao prvu cifru u klasifikaciji.

Ukratko, važno je naglasiti da su prehrambeni aditivi regulisani od strane Evropske unije i klasifikovani u listu sa brojem E koji odgovara svakom aditivu, kako bi imali kontrolu nad njima i da je svaki tip aditiva grupisan u okviru numerički opseg.

Чланак Prehrambeni aditivi i E brojevi се појављује прво на FOREVER4Life.

Beta-karotin je najaktivniji prethodnik vitamina A i u velikim dozama, za razliku od samog vitamina A, nije toksičan.

Vitamin A je važan u prevenciji kancera i lečenju prekanceroznih stanja. Na primer, osobama s niskim nivoom bata-karotina predstoji od 30 do 220 puta veći rizik da obole od kancera pluća.

Optimalna potreba za vitaminom A je najverovatnije barem dvostruko veća od preporučenih dnevnih potreba. Čak i veći nivoi beta-karotina mogu samo da donesu dodatnu korist.

Чланак Vitamin A се појављује прво на FOREVER4Life.